Koja je granica između govora mržnje i slobode govora: Kada će Zakon kriminalizovati osvetničku pornografiju?

Na panelu "Digitalna prava i slobode -dignitet pojedinca u digitalnom dobu" koji je održan juče u sklopu skupa IGF Srbija, govorile su Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Anđela Milivojević, istraživačka novinarka i Branislava Antović Aleksić BDW Magazin, a celu debatu vodila je moderatorka Kruna Savović iz advokatske kancelarije Savović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je odmah na početku istakla koliko je teško razlikovati govor mržnje od slobode govora, kao i kako se može zlostavljanje na društvenim rmežama suzbiti.

Preporučujemo

- Tanka je linija kršenja prava, odnosno govora mržnje koji se često pravda slobodom govora, i tako se zloupotrebljava. Taj društveni fenomen ostavlja gorčinu jer nam je internet olakšao život, ali smo došli do toga da se često pitamo 'da li nam sve to treba'. Svi ti oblici diskriminacije dolaskom interneta su se modifikovali, te su tu sada razni oblici seksualnog, polnog i rodnog nasilja, a žene su često najveće žrtve. Uradili smo istraživanje o govoru mržnje, i ono što je neprimereno izveštavanje, odnosno tanka linija između slobode govora i govora mržnje, je upravo to što može institucijama da oteža procenu stanja.

Ona je potom istakla, da oni koji su najčešće skloni naprimerenom govoru, su upravo oni ljudi koji imaju privilegiju da govore u javnosti, jer su se naučili, vešti su, pa samim tim hodaju po ivici.

- Namera, etika, vrednost, čast su vrednosti koje su često zaboravljene, ali ja verujem da većina vodi računa o svom ponašanju. Mi smo u fazi relizacije obuka novinara, i drugih društvenih činioca koji mogu doprineti da se ovaj fenomen dobro razume.

Kontekst je veoma bitan, istakla je Brankica:

- Ako vi imate 30 ubijenih žena godišnje, ne postoji nikakvo opravdanje za nasilje u bilo kom kontekstu, a da ne pričam o tome da se danas relativizuje nasilje, odnosno, smatra se da je žena odgovorna.

Samo obrazovanje je veoma bitno i mnogo je komplikovanije od "digitalne pismenosti".

- Potrebno je da deca razumeju kako živimo, i da koriste alate za razvijanje budućnosti. Mi smo se trudili da ceo paket vrednosti bude prisutan u školama. Vama deca danas uporno govore da se susreću sa nekim oblikom digitalnog nasilja, a da roditelji ne razumeju o čemu se radi. Zbog čega smo želeli da prevedemo svaki deo, i da objavimo kako bi deca i roditelji imali isti pogled. To nasilje na internetu jednako pogađa ljude kao i fizičko, i može imati dugoročne posledice, jer se to jako teško završava, može trajati i po 24 sata dnevno. Upravo zbog toga se mora na takve stvari sumeriti dodatna pažnja - dodala je ona.

Branislava Antović Aleksić se bori za prava ljudska prava i žena, a ovom prilikom je istakla na kom području u toku svog poslovnog puta je uočila nasilje, i da li pojedincu obrazovanje može pomoći da se soči sa nasiljem.

- Ja sam na internetu od 2010 godine, i nivo tog poništavanja je zapanjujuć. Influeseri su generalno nov posao, mnogi ne žele da ga prihvate kao vid marketinga, posla... Kao novinarka, aktivistkinja, definitnvno sam osećala govor mržnje, ali ta linija je bila zamagljena, pa nisam bila sigurna šta je u pitanju. Mnogo puta se sve to provlači kroz konstruktivnu kritiku, ali često ode u drugom smeru. Ipak, kada je u pitanju novinarstvo, pretnje su realnije jer postoji konkterno izvor, i to je mentalno veoma teško. Ja srećom nisam imala mnogo drastičnih iskustava, jesam imala komentare u vidu optužbi "uzimanja para da bih zauzela neki stav".

Branislava je istakla da se taj momenat dešava ako se njen stav podudara sa stavom koji nije "na dobrom glasu", a komentari su česti propraćeni uvredama i pretnjama.

- Retko je da ćete imati iskustva u privatnom životu kao kada radite posao onlajn. Često su to žene koje dobro zarađuju, i koje dobro izgledaju, i one su na meti ne samo muškaraca već i žena. Mi smo rodne uloge samo preneli i kada vidimo da žene izlaze iz tih nekih stereotipa, odmah reagujemo. Internet je ipak mesto na kojem možemo razgovarati i predstaviti malo drigačiji pogled i on je ključan za četvrti talas feminizma jer je to platforma na kojoj možemo slobodno da govorimo. Ipak, žene je lako mrzeti. Takođe, prisutnost svemu tome ima i druga strana koja često napada.

- Žene će često biti napadnute jer rade u određenoj redakciji, ali često će biti na meti samo zato što je žena - istakla je Brankica Janković, nakon čega je Aleksićeva otkrila koliko žene često prijavljuju napade u novinarstvu.

- Da, kada dolazi do proganjanja, ili kada se koriste lični podaci i tako se kreiraju određene situacije. Četvrtina novinarki su doživele neki vid pretnji, napada... To je loša strana novinarstva, ali one često imaju redakciju iza sebe ili neki vid pravne pomoći koja će joj dati informaciju kako da se izbore sa tim. Ipak, žene koje rade onlajn nemaju tu vrstu pomoći, zbog čega moramo da im ukažemo na njihove mogućnosti i kako da se izbore sa pretnjama i lošim komentarima. Napadi usmereni na novinarke jače odjeknu, u odnosu na influenserke. Sve ovo jeste važno, ali osvetnička pornografija je gorući problem koji moramo rešiti što pre.

Foto: Telegraf.rs

Jankovićeva je potom dodala:

- Ne bih ja to samo nazvala "osvetnička pornografija", već je mnogo šire i kompleksnije. Ljudi pod velom anonimnosti uništavaju često tuđe živote, a žene su često na meti.

Potom, Anđela Milivojević je otkrila gde ona vidi budućnosti kada je u pitanju anonimnost i zloupotrenost iste.

- Ova tema za anonimnost donela je mnogo važnih stvari za novinarstvo ali i probleme. Ja bih se nadovezala na kampanju "moje telo je moje telo i u realnosti i na internetu", i koliko je to ljudima nepoznato u Srbiji. Nedavno su ljudi pitani da li smatraju da je to problem, i u fokusu su bili odgovori u vidu 'pa zašto se slikaju?', 'zašto objavljuju na mrežama?', i opet dolazimo do toga da je žana kriva jer joj se nešto dešava, a ne onajko čini tu vrstu nasilju.

Milivojevićeva je potom pomenula osvetničku pornografiju, i koliko su posledice velike.

- Osvetnička pornografija je način da se uništi nečiji život. Mi u Srbiji imamo sistemnski problem, a to je da najveći broj muškaraca misli da mogu da kontrolišu i utiču na svoju partnerku pomoću intimnih footgrafija. Poražavajuća činejnica jeste da na Telegramu možemo da prebrojimo 70.000 ljudi u grupi gde se svakodnevno razmenjuju intimne slike žena, i ne vide ništa loše u tome, oni jednostavno misle da je to granični slučaj jer uživaju u anonimnost, istakla je ona.

Zakon u Srbiji nije regulisan po ovom pitanju.

- Nažalost, zbog ove situacije gde smo sada, ovo nije krivično delo, iako u Hrvatskoj pre tri godine jeste kriminalizovano, dok je u Crnoj Gori ove godine, ali kod nas nije još uvek. Razgovarala sam sa mnogim ženama koje su bile žrtve, i one su u manjim mestima targetirane. Bez obzira što je to jedan klik, posledice su trajne i velike - istakla je Anđela Milivojević.

Milivojevićeva je istakla i kako bi žene mogle da se zaštite i kako se osećala dok je bila pomenutoj grupi.

- Što se tiče saveta, žene koje žele da uživaju u društvenim mrežama, jeste da budu oprezne jer nemamo način kako pravno da ih zaštitimo. Ipak postoji nekoluko platformi koje mogu zaštiti fotografije u smislu da se iste tu odiguraju, pa ako dođe do širenja, jednostavnom prijavom se može skinuti sa interneta.

Kako je ona potom doodala, iakosu mnoge značajne platforme povezane sa tim aplikacijama, poput Instagrama, Fejsbuka, Telegram odbija da učestvuje u toj platformi, čak i kada je dečija pornografija u pitanju.

Anđela Milivojević je potom otkrila kako se nosi sa informacijama osetljivog sadržaja:

- Rad na ovoj temi je nova stvar, i izloženost pornografskom materijalu nije lak, naročito pristup tim aplikacijama. Jako je bitno da novinari znaju kako da imaju svest o ovoj temi ali i načinu šta da rade sa tim materijalom, jer je činjenica da te slike i snimke niko ne bi trebalo da vidi osim osobe kojoj je možda namenjeno.

Poražavajuć podatak jeste da je izdaja najbližih veoma zastupljena. Naime, u pomenutim grupama često mogu osvanuti fotografije žena koje su uslikane od strane najbližih. Dešava se da neko fotografiše majku, ćerku, kao i maloletna lica.

(Telegraf Biznis)