"Šta reći devojčici koja čeka brata": Solidarnost Srba i Grka za porodicu iz Niša nakon gubitka bebe u Solunu

Slađana, njen sin i snaja u najgorem mogućem trenutku života upoznali su dobrotu kod ljudi. Njihov gubitak bebe, neopisivo bolan, ublažen je dobročinstvom ljudima iz Grčke i Srbije, koji su u 24 sata dali sve od sebe da se nađu Slađaninoj snaji tokom hitnog smeštanja u solunsku bolnicu.

- Moram Anu i Jelisavetu čvrsto da zagrlim i da čujem njihova dobra srca kako kucaju. Valjda ću dočekati i to. Unuk nam je ostao u Solunu, valjda je Bog tako hteo. Marina, Slavica, Nena, Verica, Ivana, Tanja... Mnogo ih je. Vlasnica hotela Anđelka, njen mali sin Kosta. Dragan. Neka mi oproste oni koje nisam spomenula, mnogo ih je - reči su Slađane, koja je u prethodna tri dana prošla kroz agoniju zajedno sa svojom porodicom.

Preporučujemo

U prethodnim danima, ako ste pratili društvene mreže niste mogli da zaobiđete njen apel. Trudnica hitno prebačena u bolnicu tokom letovanja u Grčkoj, potreban prevodilac. Kada su uspeli da to reše, došle su na red higijenske potrepštine.

Letovanje se pretvorilo u noćnu moru

Srbi i Grci, zajedno, sredili su sve u rekordnom roku. Ljudski, lančana reakcija dobrote u svetu poljuljanih vrednosti. Ipak, beba koju je trebalo da se rodi za Božić, nije izdržala. Preminula je. A sve je započelo tri dana ranije, kada je tokom boravka u okolini Paralije, Slađanina snaja počela da krvari.

- Snaja u šestom mesecu trudnoće, sin i njihova ćerka od nepunih 5 godina. U ponedeljak ujutru, snaja je počela da krvari. Vlasnica hotela poslala je sina od 14 godina sa njima u bolnicu u Katarini. Iz Katarinija su hitno sanitetom prebačeni za Solun. Sin je krenuo za njima u Solun, a nisu znali jezik. Inače, snaja je medicinski radnik i sve zna, ali nema komunikacije - priča ona u jednom dahu.

Srbi i Grci se razleteli da im pomognu

Strah i nemoć je zamenila želja da im pomogne, kako ume i zna. Ako ona iz Srbije ne može da im pomogne, znala je ko može. Stvari su krenuli da odvijaju kao na traci, ali agonija je trajala.

- U Srbiji sam. Prvo mi je palo na pamet da kontaktiram grupu "Grčka - grupa za turiste". Čekanje odgovora je trajalo predugo. E sad kreće sve. Javljaju se kao prevodioci sa nekim tačkama ili telefonom. Ana mi piše gde su u kojoj bolnici, šta treba. Javljaju se žene koje nude pomoć. Ana mi javlja da žene idu kod snaje u bolnicu, šta joj treba, naravno, za higijenu, osnovne stvari i prevod šta se dešava. Odlaze dve žene oko pola dvanaest po srpskom vremenu. Ana mi javlja da su vesti loše. Verovatno gubi bebu. Šok. Šta sada? Zovemo poznanika fudbalera, koji dolazi do doktora koji zna srpski. Doktor kaže da je sve u Božijim rukama i da su sve uradili što su mogli - priča nam Slađana.

Tračak nade je tinjao usled iskazane empatije

Besana noć je dobila makar malo svetla oko ponoći, kada su naše državljanke koje žive u Grčkoj krenule da lete brzinom munje i da rešavaju šta se rešiti može.

- Oko jedan noću po našem vremenu, javlja se Jelisaveta "idem tamo za petnaest minuta". Bila je sa drugaricom i dala nam je nadu da će sve biti u redu. U jedan zovemo doktora, pišem u noćnim satima. Doktor kaže da ako noć izdrži, samo će joj uraditi serklažu. Sledi haos. Šta sada? Zovem osiguranje za sanitet, zovem našu bolnicu i završavam sve što je potrebno da se krene - priseća se bolne noći ona.

Beba nije preživela

Agonija porodice iz Srbije se nastavlja, nema razlike u osećanjima ni u Solunu, ni u Nišu. Svi su na nogama i čekaju vesti šta se dešava sa majkom i detetom. Jutro je donelo najgore moguće vesti.

- Jutro počinje sa velikim bolom. Razgovaram sa snajom. Zovem sina da odmah ide u Solun i zovem Jelisavetu, moleći je da ide tamo. Čekala je sina ispred bolnice. Vest: porodila se. Bore se za bebu. Šok, bol, tuga. Drhtim. Doktor stiže. Sada Jelisaveta treba da smiri mog sina u ovom trenutku. Sa njom sam na vezi. Molim je da sin i snaja ne vide svog mrtvog sina, jer smo se svi radovali što je trebao da se rodi na Božić. Doktor budi snaju iz anestezije. Ona traži da vidi muža. Brinu jedno za drugo. Jelisaveta je i dalje sa njima i uz njih. Treba bebu da preuzmu. Kako? Gde da je nose? Šta reći devojčici koja čeka brata, grli i ljubi stomak majke - priča ona sada već glasom koji se gubi.

Jelisaveta pomogla oko organizovanja sahrane

Sa razlogom. Najgori trenutak ispovesti je tek usledio. U tom trenutku Jelisaveta, koju pre toga nisu znali preuzima na sebe onaj najteži deo - organizovanje sahrane bebe. Bol ublažavaju Grci i Srbi koji su svojim angažovanjem ublažili čemer.

- Jelisaveta preuzima sve oko bebine sahrane. Dolazi novo jutro. Jelisaveta čeka mog sina ispred bolnice. Trči, zove, završava sve oko papira i lekova za snaju koja se lepo oporavlja. Ana je stupila u kontakt sa mnom. Jelisaveta, kao da je Bog poslao, bila je dve noći i dva dana u bolnici. Bila je na vezi sa mnom. Mnogi ljudi su se javili da pomognu, ali zašto baš Jelisaveta, ne znam. Valjda ništa nije slučajno u životu - kaže Slađana.

Vlasnica hotela brinula o njenoj snaji

Nakon gubitka deteta, njena snaja se vratila u hotel u kom su odseli. Znajući sa čim se verovatno nosi u sebi, vlasnica je preuzela na sebe ulogu majke. Kao da je njeno čedo, vodila je i vodi računa o Slađaninoj snaji.

- Danas je snaja izašla iz bolnice i došla u hotel gde je vlasnica Anđelka sve sredila i smestila je u sobu na prizemlju, gde ima negu kao da sam ja tamo. Čekamo sutra kontrolu i povratak kući. Taj osećaj da niste sami je održao mog sina i snaju da budu pribrani - kaže ona.

Obasipali ih pažnjom i empatijom

Podršku, ljubav i empatiju kojom su ih obasipali i obasipaju ih, ne zaboravlja, niti će ikada zaboraviti. Sve je to pomoglo njenoj porodici i njoj da makar malo lakše prođu kroz veliku tragediju.

- Tvrdim da ni u Srbiji ne bi imali toliku pomoć kao u Grčkoj. Ja sam dijabetičar na insulinu 20 godina, prvi rak operisala pre šest godina, drugi pre godinu dana, hemoterapija, zračenje, a sada i ovo... Od čega li je moje srce kad sve izdrži. Taj osećaj da niste sami je održao mog sina i snaju da budu pribrani. Volim da ostane zapisano da je bol i dobrota tih ljudi bila ogromna. Ta komunikacija, ta jurnjava, prolazak u najtežem trenutku u drugoj zemlji a ljudi velikog srca uz tebe - to se ne zaboravlja - iskreno će ona.

Prećutno, osobi koja je porodici u celoj priči tražila novčanu naknadu za svoje usluge, nismo davali prostora. Tek u jednoj jedinoj rečenici, maloj, baš kao i duša te osobe, rečeno je sve što treba da se kaže na tu temu.

- Lako je biti nečovek, teško je ispasti čovek - rekla je ona na kraju razgovora za "Blic".

(Telegraf.rs/Blic)