Mariel traži "sestru po sudbini" iz doma za nezbrinutu decu u Nišu: Zbog jakog razloga traga za Slavicom

Mariel Pejić (47) traži staru prijateljicu Slavicu sa kojom je odrastao u domu za nezbrinutu decu u Nišu, a sve sa željom da i ona bude deo njihove dugogodišnje tradicije.

Naime, nakon toliko godina domci ne zaboravljaju jedni druge i život kakav su nekada imali. Koliko god on bio lep ili češće manje lep - njihov je, stoga ga se svake godine sećaju kada se okupljaju u pomenutom gradu.

Preporučujemo

- Pozdrav svima. Tražim ovu devojku sa slike. Sad je žena koja ima preko 50 godina. Znam samo da se zove Slavica i da je iz Obrenovca ili okoline. Piromanski kraj. Zajedno smo odrasli u domu za nezbrinutu decu u Nišu, i svaka pomoć mi je od velikog značaja - objavio je Mariel na društvnim mrežama.

Fotografija je nastala 1989. godine u domu za nezbrinutu decu "Drinka Pavlović" u kojem su živela deca bez jednog ili oba roditelja ostavljeni po rođenju. Tada su, kako kaže, on i Slavica živeli jedno prekoputa drugog, a ona mu je bila kao starija sestra i zato bi sada voleo da je nađe, a za to ima i dobar razlog.

- Bili smo soba prekoputa sobe. Ona je bila starija od nas i gledala me je kao starija sestra. Imam želju da je nađem i da nam se pridruži na proslavi, da budemo u kontaktu. Sada imamo društvene mreže što mnogo olakšava. Da nema interneta ne znam ni da li bismo se sastajali - počinje Mariel priču za Telegraf.rs.

Iako su godine prošle i putevi su ih odveli na sve krajeve sveta, ipak domski život i veliko prijateljstvo koje se izgradilo među zidovima ove ustanove je nešto što ih veže. Zato već deceniju praktikuju veliko druženje kada se prisećaju jedni drugih i postaju, bar na trenutak, velika porodica okupljena oko teških uspomena.

- Mi smo već 10 godina rasuti po celom svetu, nas iz doma ima od od Amerike do Turske i pravimo proslavu svakog prvog vikenda u avgustu. Skupljamo se u Nišu gde smo se i upoznali i rezervišemo restoran i hotel na par dana.  Ove godine nas je bilo oko 50 i svake godine nas je sve više i više. Tako se prisećamo starih uspomena - kaže Mariel za Telegraf.rs.

Tako su pokušali da nađu i Slavicu, ali nažalost za sada imaju jako malo informacija o njoj. Osnovali su Fejsbuk grupu u kojoj se dogovaraju oko sastajanja, pomažu jedni drugima i preko koje održavaju kontakt.

- Nažalost, ima i onih koji ne žele da prisustvuju proslavi. Oni su se uglavnom udali, oženili, a često njihovi supružnici i ne znaju da su nekada živeli u domu ili ih je možda strah da ne budu odbačeni - objašnjava on.

Grupa koju je Mariel osnovao sada broji više od 200 članova, a u njoj dele fotografije, snimke, uspomene i deliće sada različitih života koji je nekada bio jedan. Svi su bili u domu iz gotovo istog razloga i imali istu sudbinu. Odbačeni, tražili su utehu jedni u drugima, a onda, putevi su im se razišli. Sada odrasli i ostvareni stvorili su svoje porodice u koje su utkali ljubav, ali ne zaboravljaju kakva su porodica oni bili davnih godina.

- Jako je lepo kad se sastave deca koja su nekada iz istog tanjira jela. Kada shvatimo da smo sada postali "neko i nešto", da smo postali svoji ljudi, porodični ljudi, da poslovimo i ne zavisimo ni od koga. Hvala Bogu - kaže on.

Krajem leta kad se okupe u Nišu, dele sve ono dobro i loše, sve ono pozitivno i negativno iz doma, ali i to kako sada žive, gde su i koga imaju. Najvažnije je da su tu jedni za druge i u dobru i u zlu.

- Nikada ne bih zamenio svoje detinjstvo za detinjstvo dece danas. Meni sve to deluje kao da je juče bilo, možda baš zato što sam stalno razmišljao o tome i pamtim svaki detalj iakao je prošlo 30 godina - zaključuje Mariel.

(Telegraf.rs)