Slavimo Veliku Gospojinu! Za ovaj veliki praznik vezuju se brojni običaji: Evo šta nikako ne treba da radite

Velika Gospojina, ili Uspenje Presvete Bogorodice, spada među najveće praznike hrišćanskog sveta. Ovaj praznik se obeležava 15. avgusta po julijanskom, odnosno 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru, i slavi uspomenu na smrt i vaznesenje Presvete Bogorodice na nebo.

Pre praznika Velike Gospojine, vernici prolaze kroz dvonedeljni post koji završava na sam dan praznika. Pošto ove godine 28. avgust pada u sredu, postaće se na ribi.

Preporučujemo

Prema predanju, Presveta Deva Marija, Bogorodica, živela je još dugo nakon vaskrsenja njenog sina Isusa Hrista. Dok je umirao na krstu, Hrist je poverio njeno čuvanje svetom Jovanu Bogoslovu. U njegovoj kući na Sionu, Bogorodica je živela u stalnoj molitvi, čekajući dan kada će se pridružiti svom sinu. Često je posetila mesta povezana sa velikim događajima i delima Isusa Hrista, pomažući apostolima u širenju božje reči. Najviše vremena provodila je u molitvi na Jeleonskoj Gori, moleći Boga da je uzme sebi što pre.

Jednom prilikom, dok se molila, arhangel Gavrilo joj je objavio da će se za tri dana upokojiti, što ju je obradovalo. Želela je da pre svog upokojenja još jednom vidi sve apostole, i ta želja joj je bila ispunjena. Svi apostoli su se okupili, nošeni anđeoskim krilima i oblacima, da se poslednji put oproste od Presvete Bogorodice. Nakon njenog oproštaja, njen duh je predat Bogu, a kovčeg sa njenim svetim moštima je prenet u Getsimanski vrt, u grobnicu njenih roditelja, svetih Joakima i Ane. Dok su kovčeg nosili kroz grad, iz njega se širio blagouhanu miris. Jedan od jevrejskih sveštenika koji je dodirnuo kovčeg imao je nesreću, ali je potom poverovao u Hrista i ruke su mu se izlečile.

Proslava Velike Gospojine

Velika Gospojina je slava mnogih crkava i manastira u Srbiji. Vernici se okupljaju na liturgijama i molitvama, a nakon dvonedeljnog posta mnogi se pričešćuju. Narodni sabori i vašari koji se organizuju na ovaj veliki praznik imaju dugu tradiciju.

Legenda kaže da je despot Stefan Lazarević, obnavljajući Beograd u 15. veku, napisao: „Došavši, nađoh najlepše mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je slučajno razrušen i zapušten. Sazdah njega i posvetih ga Presvetoj Bogorodici“.

Uspenje Presvete Bogorodice je slava manastira Rakovica, značajne beogradske svetinje. Proslava počinje 27. avgusta svečanim bdenijem, slede Sveta Tajna jeleosvećenja, dok se tokom noći čitaju Aktisti i služe svete Liturgije na više manastirskih oltara. Na dan praznika, 28. avgusta, služi se sveta arhijerejska Liturgija.

Običaji

Prema verovanju Srba, u periodu između Velike i Male Gospojine – "periodu prelaza" – važno je obaviti obrede izražavanja zahvalnosti Bogorodici za rađanje dece, plodnost zemlje i stoke.

Vreme između Velike Gospojine i Male Gospojine, koja se slavi 21. septembra, u narodu je poznato kao Međudnevnica. To je najpovoljnije vreme za branje plodova i lekovitih trava. Tada žene beru travke kao što su kičica, krlja (ricinus), hajdučka trava, papričica, ugaslica i konjski bosiljak za lečenje raznih bolesti. Takođe, ostavljaju se i "međudnevička jaja" od živine koja se smatraju najboljima za jelo i rasplod.

U tom periodu se veruje da je najbolje za branje plodova, dok se brakovi ne preporučuju jer se veruje da će mladenci imati nesreće. Takođe, ko se razboli u to vreme, teško će se izlečiti. Veruje se da Bogorodica posebno razume dušu svake žene, njene misli, bol i želje, zbog čega se žene posebno mole za zaštitu, sreću, zdravlje i unutrašnji mir.

U ovom periodu često se odlazi na izvore sa lekovitim dejstvom. Bogorodica je zaštitnica bolesnih, pa su mnogi bolesnici u Srbiji na Veliku Gospojinu odlazili na izvore da se umiju. U prošlosti su se održavala bdenija u hramovima i nad izvorima vode, izgovarajući molitve za ozdravljenje od kostobolje i očnih bolesti.

Na Veliku i Malu Gospojinu žene poštuju brojne zabrane u obavljanju kućnih poslova. Žene se pričešćuju jer se Bogorodica smatra zaštitnicom žena i majki. Proslava Velike Gospojine u Srbiji takođe uključuje vašare, gde se ljudi okupljaju radi upoznavanja, druženja i trgovine.

(Telegraf.rs)