Hvatači zmija Arsenije i Vladica imaće nove kolege: Spas Kragujevčanima stiže sa PMF-a

Leto je period kada nije neuobičajena pojava zmija u urbanoj sredini, koje znaju da se zadese i u kućama, automobilima i na sličnim mestima, kada, očekivano, izazovu strah Kragujevčana, tim pre što grad nema službu nadležnu za rukovanje divljim životinjama.

Mada se uglavnom ne radi o otrovnicama, sugrađanima nije prijatna činjenica da nemaju kome zvanično da se obrate u ovim situacijama, ali ono što znaju je da spas mogu potražiti na Prirodno-matematičkom fakultetu, odakle im stručni ljudi redovno izlaze u susret i adekvatno zbrinu životinju.

Preporučujemo

Situacija bi uskoro mogla da se promeni, jer od 1. septembra, podsetimo, u Institutu za biologiju i ekologiju PMF-a, počinje sa realizacijom novi kratki studijski program "Rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima", prvi te vrste u Srbiji, po čijem završetku se dobija akreditovani sertifikat.

U Kragujevcu ne postoji služba koja se bavi hvatanjem i adekvatnim zbrinjavanjem zmija, već samo pasa i mačaka i sklopu JKP Šumadija. Međutim, situacije da se gmizavci pojavljuju u dvorištima, kućama, naseljenim mestima sve su češće i postaju konstanta. Spas u ovakvim prilikama sugrađani mogu pronaći na PMF-u, odakle profesori sa Instituta za biologiju i ekologiju uvek odgovore na pozive i izlaze na teren, pomažu ljudima, ali i životinjama.

Ovaj vid pomoći, međutim, nije zvaničan, na bazi je dobre volje i mogućnosti stručnjaka sa PMF-a, a dr Rastko Ajtić, koji izlazi u susret Kragujevčanima i okolini, za InfoKG govorio je o pojavi zmija u urbanoj sredini i novom kratkom studijskom programu.

- Građani kontaktiraju PMF, pa dođu do mene. Kad god sam u mogućnosti izađem na teren na dobrovoljnoj bazi, govori dr Ajtić navodeći da nadležnu službu ima samo Beograd, a da bi se njenim formiranjem u Kragujevcu stvorio veći manevarski prostor za brzo delovanje stručnih ljudi.

Strah od zmija pobeđuje sve savete kako postupiti ako ih pronađete u dvorištu, kući, automobilu...

- Ne bi trebalo ubijati ih, većina je na listama zaštite flore i faune. Takođe, potrebno je da građani znaju da nije svaka zmija otrovna, već se u urbanim sredinama uglavnom susrećemo sa neotrovnim vrstama, što je svojevrsna sreća u nesreći, kaže dr Ajtić.

On objašnjava i da su naše otrovne vrste trome, dok kod neotrovnih nailazimo na ono što zapravo najviše plaši građane - zmija koja je brza, sikće, šišti...

Pošto nije neuobičajeno da građani naprave fotografiju životinje kada procene da je bezbedno prići joj, dr Ajtić kaže da ih mogu proslediti PMF-u, koji će je identifikovati i dati vam osnovne informacije o njoj.

Zbog svega, raduje ga što će se u Kragujevcu od septembra sprovoditi kratki studijski program, jedinstven u regionu, a neće se baviti samo zmijama, već i lisicama, sovama, orlovima, jatima vrana...

Rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima

Program je namenjen osoblju koje radi u institucijama koje se bave nekim vidom zaštite životinja, odnosno osoblju koje se može susresti sa divljim životinjama u specifičnim okolnostima kada je potrebno hitno reagovanje. Pored toga, program je namenjen potencijalnim polaznicima koji žele da steknu dodatna znanja i veštine za rukovanje životinjama u specifičnim uslovima pri obavljanju poslova gde su potrebne za bezbednim rukovanjem česta pojava.

Kratki program studija ima za cilj osposobljavanje kadra za bezbedno rukovanje divljim vrstama životinja u urbanim sredinama i bezbedno vraćanje u prirodna staništa, kao i postupanjem sa ostalim vrstama bezopasnih divljih životinja koje mogu dospeti van svojih staništa.

(Telegraf.rs / Infokg)