Kako je jedno staro stablo i kišobran i suncobran celoj porodici u Vinarcu: Četiri generacije pod istim orahom

Posađen je pre više od četrdeset godina, ali je gazda Tonča odlučio da mu, umesto jedne centralne, ostavi dve grane. Zato je, uprkos njihovoj zavidnoj visini, stablo ostalo relativno nisko, pa se raskošna krošnja povija sve do zemlje.

Iako kažu da pod orahom ne valja spavati, zbog velike količine joda u lišću i plodovima, od njegovog hlada boljeg nema.

Preporučujemo

"Nema tog suncobrana ili druge veštačke zaštite od sunca, koja se može uporediti sa krošnjom ovog oraha. Zbog guste krošnje, leti toplina ne može da dopre do zemlje, a samo u slučaju izuzetno jake kiše ćete se pod njim nakvasiti. Istovremeno je prirodni suncobran i kišobran", kaže sagovornica Ljubinka.

Hladovina koju pravi ovaj 40-desetogodišnjak u prečniku iznosi više od 2o metara, a visinom je gotovo premašio kuću. Rađa obilno svake godine.

"Dok je bio niži, u jesen bismo ga obrali, a rod ni tri kuće ne bi mogle da potroše. Sad je viši od 15 metara, pa oberemo grane koje možemo da dohvatimo. Plodovima koji sami otpadnu ili ih deca ‘otresu’ loptom, napunimo nekoliko džakčića. Ko zna koje bismo količine dobili od celog stabla".

Ljubinka kaže da mu, iz praktičnih razloga, jednom godišnje skrati viseće grane, jer bi u suprotnom sigurno polegle po zemlji.

Pripadniku četvrte generacije koja uživa u hladu vremešnog oraha, devetogodišnjem Vuku, kao ni čitavoj njegovoj generaciji, pentranje po drveću nije zanimljivo, ali sa drugarima rado provodi vreme pod gustom krošnjom.

Kako životni vek oraha može biti i 100 godina, čini se da će i njegovi potomci uživati u hladu ovog gorostasa.

(Telegraf.rs/Rešetka)