Položili ste vozački ispit, a plašite se da sednete sami u kola: Kako da savladate strah?

Sigurno poznajete bar jednu osobu koja ima dozvolu, ali ne vozi. Znate i one koji voze do Beograda, ali ne i po gradu. Da li je ovu vrstu straha moguće prevazići?

Noga drhti, treba stisnuti kvačilo. Dlanovi se znoje. Pojas je vezan, ogledalo i retrovizori namešteni. Spremni smo za vožnju.

Preporučujemo

"Ja sam neko ko je položio pre 10 godina i isto toliko nisam vozio, došao sam na dodatan čas. Koji je prvi savet koji biste mi dali i šta biste mi prvo rekli kada krenemo na ulicu?"

- U suštini da se opustiš, daš sebi vremena i da pogrešiš jer ovo ne može tek tako da se reši odjednom, da se ne uspaničiš što se tiče same vožnje na ulici jer je neminovno da će doći do grešaka - ističe Rade Mrković instruktor vožnje.

Teže je onima koji su vozili samo u manjim gradovima ili naseljima, a sada moraju kroz centar Beograda, preko mostova ili tamo gde su uglavnom velike saobraćajne gužve.

- Mi ovde volimo sa kandidatima da ih pitamo koje su im omiljene rute da tu vozimo. Kaže, ide na pijacu svaki dan, u redu idemo na pijacu, jer je to njemu već neka poznata putanja. Pa, onda, na primer idemo do vrtića po decu - objašnjava instruktor Marko Manojlović.

Najvažnije je da vozači savladaju strah jer najčešće zato i greše.

Koja je prva greška koju prave vozači koji dođu na dodatan čas?

- Nemaju uglavnom osećaja u smislu prostora, pokretanja iako su to nekada znali i radili dobro, ali prošlo je neko vreme pa ima treba vremena - kaže Mrković.

Uglavno su i došli zato što imaju strah od vožnje.

- To je najveća kočnica za ljude koji su položili, a ne voze i zbog toga se ne odlučuju i odlažu odluku da počnu da voze jer misle da nisu za vožnju, da im ne ide i da nisu talentovani - napominje Manojlović.

Na dodatne časove dolaze uglavnom žene. Ima i onih koji nisu vozili po 15, 20 godina. Sa njima se mora još pažljivije jer svaka galama i nervoza mogu još više da ih uplaše.

(Telegraf.rs/RTS)