≫
Dečak iz Zemuna odlazeći iz vrtića šokirao roditelje vršnjaka dobacivši: "A koja kola vozi tvoj tata"
≫
Čemu roditelji uče tako malu decu, ako je pitanje koje oni postave vršnjaku - koji auto ima?
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Tamara
Moje dete sa 3 godine je znalo svaku marku i svaki model automobila,za rodjendan je dobio prvu knjigu sa svim modelima i markama auta sa bojankom. Ne smatram to zabrinjavajucim,niti da to deca u tom uzrastu gledaju kao nesto materijalno,cak naprotiv mislim da oni i ne znaju sta znaci rec materijalno niti im se moze objasniti sta je to. Prosto decacima je osnovna igra sa auticima i loptama. Zar ne?! Postoje izuzetci naravno,ali opet mislim da taj decak od 3 godine nije mislio nikako drugacije nego samo iz radoznalosti kad je to pitao... Jos i kad u porodici imate auto servis,mora se svaki model znati...😊
Nina
Moje dete je sa 4 godine izjavilo da hoće da vozi zlatni BMV kad poraste, pa šta?! BMV je čuo od drugara iz vrtića, a zlatna boja mu je omiljena. Mi vozimo Mercedes porodično i klija, i naravno da je naučio sve marke automobila koje vidi, i naravno da je sasvim ok da pita druga koji je njegov automobil, ako ne prepozna znak, big deal...
Dragi zeka
Moja sestričina i njen muž, zbog odlazaka na posao imaju svako svoj auto. Pošto nisu odmah imali novca da kupe neki bolji, često su ih menjali. Čim uštede malo para, prodaju jedan, pa kupe drugi, bolji. Njihov trogodišnji sin je znao sve automobile koje su imali i imao je svoje mišljenje o njima (da li mu se sviđa instrument tabla, da li mu se sviđa sedište ispred njega, dok sedi u svom, dečjem sedištu). Da li je moguće da bi on pitao drugo dete kakav oni auto imaju? Moguće je, naravno. Ali njemu je svaki auto dobar. Njemu je zapravo sve dobro. "Kakav je kolač?" - "Dobar." - "Kakav je krevet?" - "Dobar." - "Kakav je vuk?" - "I on je dobar..." To što dete pita, ne mora biti iz loše namere. Možda je pitao iz obične radoznalosti. Možda je problem baš to što su roditelji drugog deteta u tome videli nešto loše. Naravno, ako je dete to pitalo da bi se pravilo važno, onda to nije dobro.