Kiša meteora noćas je najjača, ali da biste videli sjajne "zvezde padalice" morate ovako da se pripremite

Kiša meteora, "Perseidi", večeras u 19 sati pokazaće nam se u svom punom sjaju. Ali ako zaista želite da uživate u njoj, trebalo bi i sami da se prirpemite. Nije to baš tako jednostavno, da se zagledate u nebo. Svakako da ćete možda ugledali neku "zvezdu padalicu" i sa svoje terase, ali za pravi užitak u fenomenu Astronomsko društvo Ruđer Bošković ponudilo nam je detaljne savete.

Njihovi članovi Vladimir Gašić i Ksenija Malešević potrudili su se da nam detaljno pojasne ovaj fenomen.

Preporučujemo

• Planina van grada svakako je najbolje mesto za posmatranje. Dakle - svetlost, ali i izmaglica i prašina remete pogled. Kada ste pronašli dobro mesto, pripremite i sebe - bar 20 minuta privikavajte se na mrak, pronađite udoban položaj, lepo se obucite i pazite da vam glava ne pada, jer ćete tako i sami zatonuti u san.
• Meteori mogu da se vide bez teleskopa ili dvogleda, stoga treba ih posmatrati golim okom. Meteorska kiša Perseidi je aktivna od 17. jula do 24. avgusta. Opšta pojačana aktivnost može se posmatrati od 10. do 15. avgusta. Ove godine, vrhunac aktivnosti se očekuje 12. avgusta u 19:00 po vremenu u Beogradu, ali je potrebno da zađe Sunce kako bi se meteori adekvatno videli.
• Svetlosno zagađenje je najveći problem kada se posmatraju meteorske kiše. U gradu, gde je svetlosno zagađenje izrazito, nije baš smisleno posmatrati meteorsku kišu, jer jaka svetlost neba neće dozvoliti da vidite više od pola meteora. Obično, od srednjih gradova (manje od 500.000 ljudi) treba se udaljiti 10-15 km. Najbolje mesto su planine daleko od velikih gradova i letovališta, bolje daleko od mora. Podizanjem na više od 1.000 metara nadmorske visine ostavljate ispod sebe maglu, prašinu i vlagu koje igraju glavnu ulogu u odražavanju svetla iz veštačkih izvora i stvaraju svetlosno zagađenje.
• U pronalaženju tamnih mesta blizu vas može vam pomoći sajt lightpollutionmap.com (važna napomena: treba koristiti sloj „World Atlas 2015“). U obimnim crvenim i žutim zonama nije preporučljivo posmatrati meteore.
• Obavezno se toplo obucite, jer van grada, posebno u planinama, noću može biti hladno čak i u avgustu. Preporučuje se da ponesete termos sa toplim čajem ili kafom.
• Ne preporučuje se upotreba alkohola i nikotina. Oni smanjuju pažnju, šire krvne sudove, što dovodi do bržeg gubitka toplote i sužavaju zenice, što smanjuje sposobnost vidljivosti.
• Ljudskom oku je potrebno u proseku 20 minuta kako bi se naviklo na tamu, stoga se ne preporučuje raspaljivanje vatre ili uključivanje jarkih farova/lampi. To će onemogućiti adaptaciju vida na mrak i vidljivost najslabijih meteora, a njih će biti mnogo. Preporučuje se da ponesete crvenu lampu — ona ne remeti adaptaciju vida na mrak.
• Najbolje je da se smestite u ležaljci ili na rastavljaču. U krajnjem slučaju na podlozi možete leći, ali obavezno da vam glava bude podignuta, kako krv ne bi tekla u glavu. U suprotnom, uskoro ćete poželeti da spavate. Ne preporučuje se gledanje duže od 1 sata u kontinuitetu, jer se s vremenom gubi pažnja i koncentracija. Nisko nad horizontom takođe nije preporučljivo gledati, jer tamo može biti magle ili oblaka. Zato izaberite bilo koju oblast neba koja je najmanje 30 stepeni iznad horizonta.

Trajanje vidljivosti meteora je, naravno, kratko, ali uvek će nas osvojiti oni koji nam podare nešto duži i jači sjaj. Nekoliko sekundi dovoljno je za jedno veliko "vau!".

Za sat vremena tokom naredne noći (12/13. avgust) očekuje se čak oko 100 meteora na sat, pod uslovom da je radijant (tačka u kojoj se ukrštaju pravci svih meteora razmatrane kiše) u zenitu. Ako on nije iznad vas, videćete 40-60 meteora na sat.

Čekajući pravu "zvezdu padalicu"

"Kada su u pitanju veći i sjajniji meteori, oni su drastično ređi, zato što su meteorske kiše su pretežno sastavljene od velikog broja čestica prašine i leda prečnika do 1 metar. Sjajniji i veći meteori su retki, jer su pretežno kameniti i neretko imaju metale u sebi koji, kada krenu da sagorevaju u atmosferi, sijaju određenom bojom, zavisno od metala", objašnjavaju astronomi iz "Ruđera Boškovića".

Upravo to pitanje - koliko meteora možemo da vidimo i kako će izgledati najviše zanima građane.

"Da bismo to razjasnili, potrebno je navesti razliku između meteorske kiše, meteorskog pljuska i meteorskog roja. Meteorska kiša je redovna i predvidiva pojava srednjeg do visokog intenziteta, koji se javlja zbog prolaska Zemlje kroz oblak prašine i leda koji ostavlja kometa na putu oko Sunca, pošto je presekla Zemljinu orbitu oko Sunca u jednoj tački (poprilično velikoj tački, doduše). Meteorski pljusak je kratkotrajno naglo povećanje broja meteora, koje se obično odigrava tokom meteorske kiše. Meteorski roj izrazito povećan broj meteora tokom kratkog perioda. Većina masovnih pojava vezanih za meteore su meteorske kiše, koje kod najpoznatijih kiša kao što su Perseidi i Leonidi imaju oko 100 meteora po satu, dok rojevi mogu da imaju i do 1.000 meteora po satu. Obično se očekuje da kiša proizvodi nekoliko stotina meteora po satu, što nije redovni slučaj", objašnjavaju dalje.

Ovaj fenomen oduvek je privlačio ljudsku znatiželju, ali i razgaljivao maštu. Civilizacije i narodi povezivali su ih sa svojim verovanjima, a sujeverja su prisutna i danas.

"Mitovi vezani za meteorske kiše uglavnom asociraju meteorske kiše sa suzama božanstava, svetaca, boraca ili drugih mističnih ili donekle mističnih figura. Na primer, Perseidi, koje ćemo gledati između 10. i 13. avgusta se nazivaju 'Suzama svetog Lorenca', jednog od rimskih đakona pogubljenih od strane imperatora Valerijana 258. godine nove ere", detaljno pojašnjavaju beogradski astronomi.

Naravno, najpoznatija priča je da tokom pada meteora treba da zamislite želju. Pre bi se to moglo nazvati maštom i igrom nego sujeverjem, jer danas svi znamo da ova pojava nema nikakve veze sa naptrirodnim svetom ni magičnim silama. Ipak, uživajte na trenutak u čarima koje nam priroda daruje na nebu, a vaša želja sigurno će dobiti podstrek kroz snažnu volju da je ostvarite.

(Telegraf.rs)