"Anđeoska" srpska mati: Narod je prozvao Majka Angelina, štiti žene koje proživljavaju život sličan njenom

Dvanaesti dan avgusta u kalendaru Srpske pravoslavne crkve posvećen je prepodobnoj mati Angelini Srpskoj.

Ćerka albanskog kneza Arijanita iz elbasanskog kraja, svastika čuvenog kneza Đurađa Kastriotića - Skenderbega i žena srpskog despota Stefana Brankovića, sina Đurađa Brankovića. Sa svojim mužem delila je svu gorčinu njegovog života, kako u Srbiji, tako i u izgnanstvu u Albaniji i Italiji.

Preporučujemo

U narodnoj tradiciji ova srpska svetiteljka je upamćena kao izuzetno obrazovana, mudra i lepa žena koja još od detinjstva nije “ispuštala knjigu iz ruku”. Za slepog Stefana, izgnanog srpskog despota se udala novembra 1460. Kratko su živeli u Albaniji dok su posle život proveli u siromaštvu u Italiji.

Svoje sinove Maksima i Jovana vaspitala je u hrišćanskom duhu. Kada joj se muž upokojio, da bi olakšala deci ona se obratila ugarskom kralju Matiji i on joj se smilovao i dao njoj i sinovima na uživanje sremski grad Kupinovo na Savi. Uzevši sa sobom netruležne mošti svoga supruga Stefana, Sveta Angelina sa decom dođe preko Beča i Budima u Kupinovo i tamo je u crkvi Svetog apostola i evanđelista Luke položila Stefanove mošti (15. februara 1486. godine). Mađarski kralj Matija podario je bio starijem Angelininom sinu Đorđu titulu despota i neke sremske oblasti, no on se ubrzo toga odrekao u korist svog mlađeg brata Jovana i sam se zamonašio (1495. godine) u manastiru Kupinovu, dobivši na monašenju ime Maksim.

Nedugo potom umro je mladi despot Jovan (1502.), a Sveta Angelina i Maksim, zajedno sa Stefanovim i Jovanovim moštima, su se preselile kod vlaškog vojvode Jovana Radula, gde je sveti Maksim bio hirotonisan za mitropolita vlahozaplaninskog. Maksim je izmirio vojvodu Radula sa moldavskim vojvodom Bogdanom i zajedno sa majkom učinio u tim krajevima mnoga dobra dela.

Nekoliko godina kasnije, Sveta Angelina se sa sinom Maksimom vratila u Srem. Sveti Maksim postao je mitropolit beogradski i sremski i zajedno sa majkom podigao na obroncima Fruške gore u Sremu sveti manastir Krušedol i posvetio ga Blagoveštenju presvete Bogorodice. Tu je Sveti Maksim preneo iz Beograda svoju episkopsku stolicu i na taj način obnovio Sremsku arhiepiskopiju. Uskoro je i on preminuo, 1516. godine, 18. januara, kada se i slavi njegov spomen, i bi o je sahranjen u svojoj zadužbini Krušedolu.

Prepodobna mati Angelina primila je u Sremu sveti i anđelski monaški čin, u ženskom manastiru kod Krušedola, zadržavši na monašenju isto ime Angelina (što znači: Anđelska). Od početka svog zemnog života ona se usrdno podvizavala na spasenje svoje duše, no sada priloži trud trudu i podvig podvigu. Sva se predala molitvi, delima milosrđa i opravljanju svetih hramova i manastira Božjih u Sremu. Zbog svih tih svojih mnogobrojnih dela, ona je, kao savršena hrišćanka, supruga, majka i monahinja, od naroda s pravom dobila naziv Majka Angelina.

Preminula je 1520. godine i sahranjena je prvo u svom manastiru Sretenju, a potom su njene mošti prenete u manastir Krušedol i položene u kovčeg zajedno sa moštima njenog sina Jovana. Turci su 1716. zapalili manastir Krušedol zajedno sa moštima svih Brankovića.

Ipak, narod nije zaboravio ovu hrišćansku mučenicu! Kult Prepodobne mati Angeline u Srbiji se javio veoma rano – njeno prvo žitije pojavljuje se već u 16. veku, a slično je i sa službom.

Zbog ljubavi i blagosti kojom je zračila za života, ova svetiteljka se kroz celu službu i danas oslovljava kao – mati, prepodobna, preblažena, prisnoblažena, dostoblažena, blažena… Iskazane su i njene hrišćanske vrline – čistota podvižničkog života, bezgranično milosrđe, strpljivost i mudrost, odanost supruge i požrtvovanost majke.

Svete i čudotvorne mošti sremskih svetitelja Brankovića Turci su zajedno sa manastirom Krušedolom palili 1716. godine, a sačuvala se od tada samo leva ruka svete Majke Angeline. Službu svetoj majci srpskoj napisao je, uskoro po javljanju njenih čudotvornih moštiju, jedan od žitelja manastira Krušedol. U ovom svetom manastiru na dan njenog spomena, 30. jula, biva veliki praznik i narodni sabor. "Molitvama svete Majke Angeline neka Gospod svemilostivi i nas pomiluje i udostoji udela svetih njegovih. Amin".

Kako je dobar deo života provela u bedi i teškom životu, seleći se i bežeći, mati Angelina danas se smatra zaštitnicom siromašnih i ugnjetavanih. Ona sve vernike uči, a o tome svedoči i njen čitav život, da fizička beda nije važna dokle god je srce ispunjeno.

Duhovna beda je mnogo opasnija i zato, narod kaže, da na današnji dan svako u molitvi treba da pomene Prepodobnu mati Angelinu kako bi nam ona pomogla da život dovedemo u red.

Veruje se da Mati Angelina naročito štiti žene koje proživljavaju život sličan njenom – onih koje stradaju, žrtvuju se i pate, ali ne odustaju od dobrote i pokušaja da za svoju porodicu učine najbolje. Narod kaže da je takvo stradanje najbolje spoznala Mati Angelina i da zbog toga ni u najtežim trenucima Srpkinje nisu same jer ova svetiteljka bdije nad njima.

(Telegraf.rs/Svetigora)