Život meštana u čuvenom "crvenom selu" kod Leskovca: Raduju se paprikijadi i iz sela ne idu, ali problema ima

Šarene fasade, uske ulice i sušenje paprika na zidovima uobičajena su topla i setna slika slea Srbije. U leskovačkom kraju ipak se izdvaja jedno selo po povrću koje kod njih posebno dobro uspeva, a to je paprika - kozji rog. Iseljavanje stanovnika nije toliko pretežno u ovom selu.

Ipak, pored svih lepota koje Donja Lokošnica nudi postoje i problemi sa kojima se meštani suočavaju.

Selo na jugu Srbije, poznato kao crveno selo, svake jeseni postaje pravo umetničko delo ljudskih ruku i znoja. Ovo selo, jedinstveno zbog svog "crvenog blaga", ponosno nosi nadimak zahvaljujući paprici "kozji rog", koja ovde uspeva bolje nego bilo gde drugde u svetu.

Foto: JuGmedia

Lokošnica je jedno od retkih mesta gde tlo atara omogućava uzgoj ove specifične vrste paprike, koja je postala simbol sela i ponos njegovih ljudi.

U jesenjim danima, selo oživi u različitim nijansama crvene boje. Stanovnici kače paprike na kuće i štale, stvarajući živopisne slike koje su čak pre dve godine privukle pažnju novinara sa Nacionalne Geografije.

Ova paprika "nizača" nije samo ukras, već je ona deo svakodnevnog života većine porodica u ovom kraju. Gotovo svaka kuća se bavi uzgojem crvenog blaga, što predstavlja glavni izvor prihoda i način života za mnoge.

Foto: RINA

Ipak uz sve lepote ovo selo suočava se sa problemima, od kojih se prvi može ubrzo po dolasku osetiti. Kroz selo se može osetiti loš miris što je proizvod nedostatka kanalizacije i postoji samo jedna septička jama pokraj reke u pesku.

Navodnjavanje iz Morave 

- Kanalizacija je sekundarna, svaka ulica ima svoju. Mislim, ovde je to malo i neizvodljivo što se toga tiče, uglavnom je izvedena kanalizacija ali se sliva tamo u Babičkoj reci. Takođe, vodovod nemamo, imamo prirodan pad, celo selo je to imalo, ali kako je voda nestajala zbog sve većih suša, onda smo se opet vratili na bunare - priča Dragan Milojković poznatiji kao Fajko.

Dodao je da je voda nestala pre dva dana i da se dve kuće služe na jednom bunaru.

- Sada je tehnika napredovala, da li će ova voda iz Barja da dođe kod nas ili neće to stvarno ne znam. Sada se kao radi deo Priboj, Pečenjevce Brestovac, jer se i mi vodimo kao sever opštine Leskovac, ali to ide malo sporije. Mi se nadamo da će ovaj deo, Lokošnica, Razgojna, Grdanica da dobiju tu vodu - priča sagovornik, koji nastavlja da ističe probleme oko čestog nestajanja vode u letnjim danima.

Ističe kako nemaju kome da se žale na sve probleme koji ih ne zaobilaze dugi niz godina. Bunari Lokošničanima služe isključivo za kućne potrebe, dok se za navodnjaavanje svojih njiva snabdevaju iz Morave.

- Ja kada sam bio odbornik radio sam u korist sela, sada mi se čini da niko ne sagledava te probleme i da se sve radi u korist jednog pojedinca. Ni u vreme socijalista nije bilo zlatno. Ranije su dolazili ljudi na divlje da kopaju pesak, pa smo to prijavljivali i sprečavali - ipriseća se Fajko.

Lokošničani su skrenuli pažnju i na osvetljenje, koje su skoro dobili ali im u nekim ulicama manjka, kao i doskorašnji asfalt kroz glavnu ulicu u dužini oko 250 metara.

Goreći problem u selu jeste i struja koja nestaje kako uveče tako i ujutru, po rečima Fajka nema dana da ne nestane, na po pet minuta i onda se vrati.

Što se tiče društvenih prostorija ovo selo ih, nažalost, nema, kao i mesto za okupljanje, dok Dom kulture nikada i nije postojao.

Foto: Jug media

- Ja se sećam da je bilo korzo u selu i oro. To je davno bilo, tada smo se okupljali i družili se - prisećala se stara baka koja ima 89. godina.

Nova škola 

Lokošnica je nedavno dobila i novu školu kao i teren iza stare škole, gde je sada postalo glavno mesto za okupljanje mladih, kao i svih drugih aktivnosti. U selo smo došli kada se odigravao turnir u fudbalu, te je to bila glavna tema. Lokošnici znaju da se raduju i veoma su zahavlni zbog škole koju su tražili 30 godina s obzirom da je stara zrela za rušenje.

- U ovoj ulici kod prodavnice baš nam trabaju ležeći policajci, hvala Bogu nije se ništa desilo do sada, ali eto opet nemamo kome da se požalimo. Ali treba i malo putevi da se naprave i za seljake, ne može samo u grad da se ulaže - mišljenja je Fajko.

Foto: JugMedia

Nezadovoljstvo cena poljoprivrednih proizvoda su bile očite, jer više se ulaže nego što se dobije, kontejner pun krastavaca dokaz je toga.

- Krompir i luk su 20 dinara, niko ga neće, jednostavno seljaka niko ne gleda. To se vidi. Ali, gde da štrajkujemo, šta da radimo. Mi ne znamo koliko imamo i krompir i paradajz, a Srbija uvozi povrće. Ovde se se od 350 kuće, 300 bave poljoprivredom, dok se sada već oko 200 kao žive kuće, i da li se bave do 100 kuće poljoprivredom to stvarno ne znam - ističe meštanin-.

Jedina manifestacija koja se odigrava u selu je paprikarijada koja ima niz aktivnosti u jednom danu. Tada Lokošničani sa ponosom pokazuju papriku kozji rog, a žiri odlučuje ko ima najbolju papriku u selu, dok Lokošničanke pokazuju svoju brzinu u nizanju na konac paprike koju potom kače da se suše.

Inače, selo Donja Lokošnica ima četiri prodavnice i tu se tokom večeri okupljaju stari da "bistre" politiku.

(Telegraf.rs/ JuGmedia)