Ovako izgleda stara srpska svadba: Zašto se gađa jabuka i šta su naše devojke hvatale umesto bidemajera?

Kada odete u Guču i to još za vreme Sabora, srpska tradicija je na svakom koraku.

Hteli vi to ili ne, ali obuzme vas neki skriveni ponos, pa u uzbuđenju upijate sve te zvuke, boje i mirise oko vas.

Osim Sabora trubača, koji je glavni događaj oko kog se sve vrti, tu je još jedan događaj - Dragačevska svadba, odnosno igrokaz kako su to radili naši stari.

"Improvizacija stare dragačevske svadbe" je pun naziv. Mladenci odeveni u narodnu nošnju, na konjima, praćeni svatovima šetaju ulicama Guče i dolaze do pozornice Centra za kulturu gde se izvode stari svadbeni običaji.

Ovi običaji datiraju iz druge polovine XIX veka, kada su se mladi upoznavali na saborima, prelima, poselima, mobama, seoskim slavama i veseljima. Često se dešavalo da su ove brakove ugovarali roditelji mlade i mladoženje, što zbog prijateljstva dve porodice, što zbog naslednika zemlje i krsne slave.

Svatovi se na dan svadbe skupljaju kod mladoženje, dok se mlada sprema kod svoje kuće, uz pomoć sestara i drugarica. Kapije su se kitile cvećem, a jabuka koja će se gađati se dizala visoko. Mladoženjine sestre dolaze pre svatova i mladoj donose odeću u kojoj će se udati, a poseban detalj je tzv. mladina kapa - ukrašena metalnim novčićima, paunovim perima, smiljem i bosiljem. Inače, ta kapa je imala magijsku ulogu da mladu zaštiti od zlih sila.

Gorepomenuta jabuka je bila svojevrsna ulaznica za mladino dvorište - neko od svatova je morao da pogodi jabuku i sve dok odlučni strelac to ne uradi, ulaska nema. Posle toga prvi ulazi barjaktar, kreće kićenje barjaka, koje on otkupljuje. Zetovi su tu da zbijaju šale, a jedan od njih nosi i pevca kao simbol dobrih vesti. Naravno, igra se kolo.

Mladu izvodi brat i predaje je deveru, a ona se oprašta od roditelja. Preskače puškuna roditeljskom pragu, a sve zbog verovanja da će roditi muško dete. Penje se na konja, barjaktar je na čelu povorke koja kreće koja ide u crkvu na venčanje zajedno sa mladencima.

Nekada je povorka stajala na prvom izvoru da bi mlada popila vodu, neretko je to činila iz mladoženjinog opanka da bi mu bila verna, odana, poslušna i da bi lakše rađala decu, a tu vodu je donosio kum.

Svekrva željno iščekuje svatove, a prvi prilaze zetovi koji donose radosne vesti i dobijaju poklon. Zatim je tu mlada koju svekrva dočekuje sa nakonjčetom (najmlađe dete iz mladoženjine porodice) koju ona uzima i okreće tri puta, opet da bi se "obezbedilo" rođenje muškog deteta.

Mlada silazi sa konja uz deverovu pomoć, staje na kudelju vune ne bi li joj život u novom domu bio lak. Zatim uzimasito od svekrve u kome se nalaze šećer, žito i jabuka. Žito baca na sve 4 strane sveta, jabuku drugaricama, što je ekvivalent današnjem bidermajeru, pa ona koja uhvati jabuku se sledeća udaje. Sito se baca na krov i to je simbol napretka kuće u koju je došla.

Dever je uvodi u kuću, , svekrva seda na stolicu, a mlada njoj u krilo. Mladoženja prilazi, svekrva ustaje, a on seda pored svoje žene. Svekrva ih ogće ćilimom kao simbol ljubavi i čvrstine braka.

Mi smo porazgovarali sa Nadeždom Zlatić koja već nekoliko godina ima ulogu svekrve.

- Osim svekrve, tu je svekar, moj suprug. Mi danas ženimo sina i dobili smo snaju u kući. Domaćin na svadbi je brat moga muža, on brine da svadba prođe u najboljem redu. On je taj koji zna ko je najpreči našoj porodici, prilikom formiranja sofre, bude u vrhu kum, stari svat, dever, najpreči. Zatim se po nekom redosledu sofra popunjava prema srodstvu i prijateljstvu. On diktira kad se kreće po mladu, kad je venčanje, tačno i precizno po satnici.

Ona nam je ispričala i da je svoja dva sina oženila upravo po ovim starim dragačevskim običajima, a da je dočekala da to isto uradi i sa unukom koji je insistirao na tome.

- Ovakvih svadbi nema, ja sam peta godina svekrva, a pre toga sam na isti način oženila svoja 2 sina, sa istim običajima, istim ulogama i mogu da vam kažem da sam za ovih 5 godina svaki put vratila u to vreme kad sam ih ženila. Doduše, u ovom našem kraju se još uvek zadržao deo tih običaja. Rođena sam u Beogradu, tamo završila škole, udala se u Dragačevu, a kako sam došla tako sam prihvatila sve te običaje, sinove sam vaspitavala u tom duhu. Dočekala sam i da unuka oženim koji je želeo da budem u narodnoj nošnji, a njegov otac u vezenoj košulji... Nastavljamo tradiciju - rekla je Nada kroz smeh, a cilj joj je bio da sve bude prikazano što orginalnije i verodostojnije.

Inače, ovakve tradicionalne svadbe su trajale po dva dana.

Ako vas put nanese u Guču za vreme Sabora, odvojite vreme i pogledajte kako su se nekad venčavali naši stari jer često zaboravljamo na prošlost koja nam može na ovaj ili onaj način omoći u budućnosti...

(Telegraf.rs)