Sve o sindromu iznenadne smrti kod dece, srčanim bolestima, dijabetesu: Mališan (2) bio u komi, imao šećer 30

O sindromu iznenadne smrti, bolestima srca, dijabetesu kod dece, ali i o lečenju teških stanja najmlađih pacijenata u našoj zemlji, u emisiji "Zdravo sa Ivanom", govori prof.dr Vladislav Vukomanović, direktor Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić" u Beogradu.

Preporučujemo

Lečenje najmlađih pacijenata je složen proces i zahteva posebnu pažnju, znanje ali i najmodernije uslove. Prema rečima profesora Vukomanovića, Srbija to ima, te se mnoga teška stanja leče uspešno i kod nas. Kako objašnjava, poslednjih godina se dosta ulagalo, što kadrovski, što nabavkom najsavremenije opreme.

Dodaje, da jeste teško teško roditelju saopštiti da ima bolesno dete, ali da lekari i medicinsko osoblje ulažu ogromne napore i često, na sreću, uspešno izleče dete.

- Primili smo dete od dve godine koje ima šečernu bolest, upalo je u komu jer ima šećer. Niko nije znao da dete ima šećer, tražilo je malo više vode da pije, imalo je lošiji apaetit. Ovo dete je primljeno u komi, nedostajala mu je tečnost, šećer je bio preko 20, 30, nemerljiv. Uslovi apslutno, koji bez lečenja vode ka smrtnom ishodu. Na sreću, naša dežurna ekipa je primenila protokol koji se inače koristi u takvim stanjima, dete je malo, oparavak je spor, ali dostižan i očekujemo da će biti dobro, ispričao je profesor Vukamović u emisiji Zdravo sa Ivanom.

Foto: Telegraf

Da li dete iznenada može da dobije šećer

- Kada propadnu ta Langerhansova ostrvca koja luče insulin, a mogu da propadnu iz različitih razloga, to može da bude i infekcija, i geneteska predispozicija, jednostavno više nema insulina u organizmu, ili je njegova količina toliko mala da metabolički procesi ne mogu da se odvijaju normalnim tokom, objašnjava profesor.

Foto: Telegraf

Bebe su otprone

Stiče se utisak da su bebe otpornije, doktor objašnjava da to i jeste tako.

- Kada pogledamo papire i brojke, često se pitamo kako je moguće da je to dete uopše živo? Međutim, to dete se pokreće, pokazuje snagu i pre početka lečenja, i završi se čitav taj proces naše i njegove borbe. Ono što može da podnese mala beba, mogu verovatno samo veoma dobro pripemljeni ronioci na dah, objašnjava direktor Instituta za majku i dete.

Sindrom inenadne smrti

Ono što roditelje često brine je takozvani sindrom iznenadne smrti, za koji nema objašnjenja. Nastaje iznenada, kako mu i samo ime kaže.

- Teško da se može predvideti, nažalost mogu samo da zamislim kakav šok dožive roditelji kada se to desi. Da li zdravo dete može iznenada umreti, pa može, prestane da radi srce, prestane da diše. Imamo takve slučajeve, donesu samo dete u rukama kome se više ne može pomoći. Ispituje se da li postoji neko srčano oboljenje, možda neko moždano, nekada postoje i neke genetske predispozicije, i  genetska oboljenja. U mnogim slučajevima nakon sudsko-medicinske obdukcije, ne nađe se razlog zašto je došlo do toga, objašnjava profesor Vukomanović.

Foto: Shutterstock

"Kritičan period" je onaj do godinu dana, posle toga se verovatnoća dešavanja se na sreću smanjuje.

Od čega deca najčešće oboljevaju

-  Nažalost, deca oboljevaju i od upalnih bolesti, kao što su miokarditis, perikarditis, od urođenih bolesti, i osam od 1.000 živorođene dece ima urođene srčane mane. Upravo, oprema koju smo dobili kao što su najsavremeniji ultrazvučni aparati, nova kateterizaciona laboratorija, CT koji daje takvu dijagnostiku i takvu sliku, najbolju moguću vizualizaciju i sliku, zatim nuklearna magnetna rezonanca, magnet srca, pruža dodatne podatke kada su u pitanju bolesti kod dece. Sve nam to pomaže i kod dijagnostike i kod lečenja, kaže naš sagovornik.

Kompletni emisiju možete pogledati na linku sa početka teksta.

(Telegraf.rs)