Ronioci MUP-a otkrili za Telegraf kako dolazi do utapanja i šta može pomoći: "Najteža je potraga za decom"

Kako su letnje sezone neretko, nažalost, obeležene i tragičnim događajima utapanja u našim rekama, pripadnici Ronilačke jedinice Žandarmerije otkrili su za Telegraf kako najčešće dolazi do utapanja, na koji način da reagujemo ako se nađemo u ulozi spasioca kao i kada oni obustavljaju potragu za nestalom osobom.

Profesionalni ronioci iz redova MUP-a za početak istakli su nekoliko razloga zašto i kada dolazi do utapanja, kao i koja starosna grupa je najrizičnija.

Preporučujemo

- Najčešći uzroci utapanja su nedovoljno poznavanje veštine plivanja, precenjivanje ličnih sposobnosti usled konzumiranja alkohola i opojnih supstanci, nekorišćenje zaštitne opreme i prsluka za spasavanje na plovilima. Najčešće se utapaju neplivači, a najpodložnija utapanju je starosna dob od 20 do 30 godina jer se osobe ove dobi najčešće i kupaju u rizičnim uslovima - navode pripadnici Žandarmerije.

Potraga za osobom koja je nestala u vodi nije uvek laka, pa otkrivaju kada su prinuđeni da je obustave i istu započnu na kopnu.

- Pretraga se obustavlja onog momenta kada se činjenično stanje na terenu izmesti iz okvira naših mogućnosti. Najčešće se to odnosi na reke, kada je brzina vodene struje toliko jaka da je zaron nemoguće izvesti, kada procenimo da telo utopljenika zbog jake matice i ravnog dna nije moglo da se zadrži na mestu ili u neposrednoj blizini mesta potonuća, odnosno kada ni približno ne može da se proceni gde bi moglo da se zadrži na dnu. Takođe, kada je protok vremena toliki da se stanje na terenu značajno promenilo i nemoguće je izvršiti bilo kakvu procenu o tome gde izvršiti ronjenje. U takvim situacijama najčešće prelazimo na površinsku pretragu akvatorije i neretko se desi da voda posle nekog vremena izbaci telo na površinu - ističu.

Pripadnici Žandaremije opominju sve građane da ukoliko ne poznaju tehnike spasavanja ne pokušavaju da se upuštaju u to, ali da postoji način na koji mogu pomoći.

- Ukoliko osoba ne poznaje tehnike spasavanja, ne treba ulaziti u postupak spasavanja jer tako može ugroziti svoj i život utopljenika. Ukoliko u okruženju postoji grana, uže, bilo kakav predmet kojim može da se privuče utopljenik na obalu, treba ga iskoristiti - ističu za Telegraf.

Policijski službenici Ronilačke jedinice su govorili o opasnosti ulaska u vodu na neuređenim kupalištima.

- Tu postoje brojne opasnosti pri čemu osoba koja uskače u vodu zbog smanjene vidljivosti naših voda ne zna šta je očekuje neposredno ispod same površine. Vrlo često naše reke nose sa sobom debla, grane, određene predmete koji bi mogli ozbiljno da povrede kupače. Sam uticaj trave na bezbedno kupanje u našim vodama zavisi od samog kupača kako će odreagovati u trenutku kada iznenada ispod površine dodirne travu. Sama trava ne bi trebalo da dovede u opasnost iskusne plivače - ističu.

Pripadnici Ronilačke jedinice Žandaremije pored svih izazova koji se pred njih stavljaju ističu da najjači utisak i najteži zadatak za svakog pripadnika predstavlja potraga za decom.

(Telegraf.rs)