"Srbija nije i neće zaboraviti ovaj zločin": Komeserijat za izbeglice o žrtvama "Oluje"

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije saopštio je da danas obeležavamo 29 godina od stradanja našeg naroda u zločinačkoj akciji Pogrom "Oluja", koja je 1995. godine dovela do masovnog proterivanja i stradanja srpskog stanovništva iz Hrvatske.

Pogrom koji je trajao četiri dana, a čije posledice osećamo i danas, započeo je 4. avgusta 1995. godine i prouzrokovao progon više od 250.000 Srba i gubitak života oko 1700 ljudi, dok se više od 700 se i dalje vodi kao nestalo.

Preporučujemo

- Srbija nije i neće zaboraviti ovaj zločin. U protekle dve i po decenije, Vlada Republike Srbije i Komesarijat kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Sećanje na "Oluju" nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još uvek traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama, naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za počinjene zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove - rekla je komesarka Nataša Stanisavljević.

Kako se ističe u saopštenju povodom godišnjice "Oluje", komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije odgovorno brine o svim izbeglim i interno raseljenim licima. Dodela stambenih rešenja izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, je jedan od najvažnijih ciljeva Vlade Republike Srbije i Komesarijata uz punu podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića:

- U ovoj godini smo opredelili više od 400.000.000,00 dinara za jedinice lokalnih samouprava kako bismo omogućili zbrinjavanje izbegličkih i interno raseljenih porodica.

- Komesarijat je do danas pružio pomoć ukupno 53.445 porodica, od čega je 40.155 porodica izbeglica iz bivših Republika SFRJ i 13.089 porodica interno raseljenih lica sa prostora Kosova i Metohije. Broj izbeglica iz Hrvatske koje su zbrinute do sada u Republici Srbiji je oko 28.000 porodica, a iz Bosne i Hercegovine oko 12000 porodica. Stambeno je zbrinuto 29.207 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, dok je ekonomski osnaženo 23.286 porodica/domaćinstava obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti. Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila preko 600.000 ljudi, a još uvek je u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Republike Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine.

Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, uključujući i 194.171 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Samo tokom 1995. godine više od 190.000 lica je izbeglo u Republiku Srbiju u dve akcije Hrvatske vojske, Bljesak i Oluja, sa područja sektora pod zaštitom UN. Republika Srbija je stvorila uslove za integraciju, obezbedila pristup pravima i adekvatna sredstva za uključivanje u zdravstveni, socijalni, obrazovni sistem, pristup tržištu rada, pomoć u rešavanju stambenih potreba i ekonomskom osnaživanju. Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi. U ovom trenutku u stanju potrebe, odnosno nisu u mogućnosti da sami reše svoje stambene potrebe još skoro 8,000 porodica izbeglica i oko 15.000 porodica interno raseljenih lica - piše u saopštenju.

- Nikada se nećemo složiti sa Republikom Hrvatskom po pitanju Pogroma koji se desio tokom Oluje koju oni slave kao svoju ratnu pobedu, a u kojoj su proterali sopstvene građane, opustošili čitave krajeve koji su danas prazni i uvek ćemo podsećati i njih i međunarodnu zajednicu da je sama priroda ovog zločina anticivilizacijska i antievropska i da je nedopustivo da bude nekažnjena i osuđena što predstavlja sramotu i jednih i drugih s obzirom da za ovaj zločin i etničko čišćenje još niko nije odgovarao. Državotvorno rukovodstvo, koje brine o svim Srbima, van granica Srbije, daje jasnu poruku, da matica Srbija, je uvek bila i biće siguran dom svim Srbima ma gde se oni nalazili -zaključila je komesarka.

Pomen žrtvama „Oluje“ biće održan 4. avgusta 2024. u 11.30 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim mestima širom Srbije.

(Telegraf.rs)