Ljudi su čekali u redu samo da ga pozdrave: Dirljivi oproštaji Pribojčana od čuvenog pedijatra "čika Stojana"

Pribojčani danas tuguju jer je jedan od omiljenih doktora u opštini na Limu, pedijatar Stojan Radović, preminuo. Njihovi oproštaji na mrežama, reči pune tuge i sete, ali i topline i ljubavi, dovoljno govore o kakvom se čoveku radi.

Danilo Garović na Fejsbuku je ostavio dirljivu uspomenu na legendarnog lekara. Nekima je, možda, kaže on, dr Radović delovao kao mrgud, čovek koji je nosio setu i tugu u sebi. "Ali je sigurno bio dobar čovek, što su deca znala da prepoznaju, jer kažu da deca najbolje osete nečiju energiju", zaključio je on:

Preporučujemo

" Poslednji pozdrav i za dugo sećanje na našeg dobrog doktora Stojana Radovića, jednoj od poslednjih istinskih legendi Priboja, grada kome legendi nedostaje, pogotovu u poslednje vreme. Dr Stojan, specijalista pedijatrije, koji nas je napustio noćas, je bio deo života i odrastanja mnogih generacija u Priboju. Doktor koji je bio omiljen među pacijentima i njihovim roditeljima, čovek koji je istinski voleo svoj posao i koji ga je savesno i sa apetitom obavljao. Doktor je bio moj prvi drug u kolektivu, koji me je primio i prihvatio kada sam tek došao. Energije su nam se odmah poklopile i tako su počeli naši brojni razgovori na pauzama u kojima smo uživali. Doktor je bio bistar i vispren čovek, ponekad malo ironičan, ponekad komplikovan, nekome je možda delovao kao mrgud, čovek koji je nosio setu i tugu u sebi, ali je sigurno bio dobar čovek što su deca znala da prepoznaju jer kažu da deca najbolje osete nečiju energiju", napisao je Danilo, pa nastavio:

"Razne teme smo potezali na našim pauzama, ja sam kupio njegovu mudrost jer sam iskreno smatrao da je on jedan od poslednjih ljudi u Pb od kojih nešto mogu naučiti i čuti, on se interesovao za moderne stvari i savremene tokove da bi ostao obavešten, bilo je poverevanja, priče o psihologiji i teškim stvarima, ali i o ljubavi i ženskoj lepoti čiji smo obojica bili poklonici. Još se sećam mnogih malih svakodnevnih slavlja koja smo koristili da se naruči ketering kod Miloja da se počastimo i odradimo jak doručak. Sećam se svog prvog susreta sa njim u 6. razredu kada mi je na sistematskom pregledu "dijagnostifikovao" pubertet i rekao " Čestitam brko, u pubertetu si" a ja posle otišao kući uplakan jer me je bilo sramota i nisam baš znao šta me snašlo, tome smo se često smejali", prisetio se.

Doktor je, ističe, bio od onih ljudi koji su znali da se nasmeju od srca.

"Sećam se naših susreta na ulici kada smo brzinski u hodu razmenjivali sveže informacije jer smo obojica uveče šetali. Sećam se sedenja na klupama u parku kada nismo mnogo pričali jer nije imalo šta da se kaže dok sam prolazio kroz teške periode. Sećam se naših poslednjih susreta kada bi samo rekao "Srce Danilo, srce". Sećam se i poslednjeg susreta od pre dvadesetak dana na klupi pored Lima kada sam se zapričao sa njim i u jednom trenutku sam se okrenuo i video mnogo mladih ljudi koji su čekali u redu da pitaju svog doktora kako je. Sećam se doktora kao istinski zanimljivog i živopisnog lika i šaljem mu poslednji pozdrav", napisao je na kraju.

(Telegraf.rs)