Od ponuda za "druženje" do ČITANJA na staroslovenskom: Slepa Lana moli za posao, a ovako joj odgovaraju

Ako mogu sama da usisam i obrišem, očistim i spremim, ako mogu sama da imam 12 različitih lekova i doziram, merim šećer i pritisak, dajem insulin... Pa valjda mogu i da se javjam na telefon u okviru neke službe.

Ovu prostu i jasnu poruku šalje slepa Lana Bulatović iz Kovina, devojka koja je smrti gledala u oči i preživela, a već dugo se muči da nađe jedan običan posao.  Lana se skoro celo detinjstvo mučila zbog bolesti. Novi život darovala joj je majka 5.decembra 2022. godine kada joj je dala svoj bubreg. Iako je transplantacija uspešno prošla i Lana više ne mora da prolazi paklene stege dijalize, drugi invaliditet se vremenom pogoršao i ova hrabra devojka danas je usled dijabetesa - slepa.

Preporučujemo

Želi, kaže nam, da bude nezavisna, da bude deo ovog društva kao i svi drugi, da sama prihoduje ako je već za to sposobna. Umesto toga, često dobija sramne ponude za posao. I pritom, u rodnom Kovinu - ništa.

- Jedan čika mi nudi da mu ČITAM rukopisne knjige na staroslovenskom. Jedan lik nudi da mu šetam psa, misleći da svi slepi imaju pse. Neka firma u Beogradu ponudila je čišćenje, ali nemam prevoz. Javio mi se i jedan dečko da budem dve nedelje kod njega da se kao družimo - nabraja nam Lana, pa nastavlja.

Lokalni preduzetnik kaže joj da zapošljava "invalide" ali ne i slepe.

- Pokušavam da me sve to zabavi, ali teško. Najčešće me pitaju zašto lažem, odnosno da ne vidim kada objavjujem na Fejsbuku?! Nažalost, mnogi ne znaju da je treća decenija 21. veka i da postoji program prilagođen slepima. Neki misle da mi mama piše, pa se njoj obraćaju, čak i uživo - dodaje ona.

Ipak, ističe, ide dalje.

- Moram da se obučim za rad na računaru pomoću govornog softvera. Ponudio se jedan čovek da mi pomogne, a brat mi je obezbedio laptop. Bez toga sam hendikepirana. Planiram da tražim pomoć pri zapošljavanju od Opštine. Neću da prihvatim da nema radnog mesta u Kovinu za jednu osobu sa invalidnošću samo zbog invalidnosti. Volela bih samo da imam normalan život, što podrazumeva rad i učešće u društvenim tokovima - zaključuje ona.

Želi i da zaradi kako bi konačno objavila svoju knjigu poezije. Volela bi da nastavi tamo gde je sve stalo 2014, da nastavi studije sociologije i piše.

- Iako neki misle da biram posao, to bi značilo da imam izbor, a ja jednostano imam ograničene mogućnosti. Jedino je moja volja za životom bezgranična. Slepilo danas nije funkcionalni nedostatak nego nedostatak znanja i razumevanja okoline. Što se tiče transplatacije, uz terapiju, kontrolu i disciplinu zaista nema prepreka za kvalitetan život - poručuje.

Imala je kontrole 17. i 28. juna, pa 2. i 4. jula, na kojima je, kaže, utvrđeno dobro i stabilno stanje uz dobru funkciju bubrega. Od aprila ima i očnu protezu.

- U dobroj sam fizičkoj formi. Iskreno, psihički odnosno emotivno ne baš. Radi se o porodičnim problemima i reći ću, bez srama, da 24 godine bolesti protiče bez oca, nijednom me nije ni pitao kako sam, nijednom me nije posetio, a sad u kući maminih roditelja moram da ga trpim, da trpim torturu. Niko od rodjaka nije pitao da li mi nešto treba, ali umeju da traže. Ovo sve pričam u ime svih onih koji imaju slične okolnosti, ali ne i priliku da govore. Govorim iz ugla običnog čoveka i borbe u životu. Često sebe krivim, iako znam da ne mogu biti kriva. Dobijam i mnogo divnih poruka koje mi neizmerno znače - poručuje na kraju.

Ako imate pristojnu ponudu za posao za ovu hrabru devojku, ne časite časa. Pišite nam na redakcija@telegraf.rs i budite sigurni da nećete pogrešiti.

(Telegraf.rs)