Zašto su tropske noći u gradovima neizdržive? Čuveni klimatolog odgovara, a daje i rešenje

Iza nas su ne samo najtoplija godina i najtopliji jun u istoriji merenja, već i jedan od najintenzivnijih i najdugotrajnijih toplotnih talasa u istoriji merenja u Srbiji. Tropske noći su zabeležene širom zemlje, a najteže se podnose u gradovima. Prognoze su da će biti još toplije. Zbog toga treba da pronađemo način kako da se prilagodimo, a stručnjaci apeluju da je neophodno povećati površine pod zelenilom u gradovima.

Preko 60 odsto stanovnika Srbije živi u gradovima. Tamo gde je najviše betona i asfalta i najmanje zelenila, najviše je urbanih toplotnih ostrva pa i tropskih noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni, piše RTS.

Preporučujemo

"Toplotno ostrvo je, termin koji se koristi da se opiše situacija da u centru grada, gde postoji visoki stepen urbanizacije, mikroklimatski uslovi se razlikuju od oboda gradova. Ako su vam blizu zgrade koje izračuju dodatnu toplotu, ako ste kao u nekoj betonskoj kutiji, onda to može još dodatno da poveća temperaturu. Onda temperature mogu da budu veće i za četiri, pet stepeni. Dodatno, ako ste direktno izloženi suncu, onda i sunce dodatno greje vaše telo i onda vaš osećaj toga što je temperatura bude daleko veća", kaže klimatolog sa Fizičkog fakulteta, prof. dr Vladimir Đurđević.

Na tropskim vrelinama mnogi traže spas pored reka, u parkovima, hladovini. Lakše se kreće ulicama sa drvoredima. Ali nema dovoljno ni parkova ni drvoreda, a betona je sve više.

"U poslednjih 20 godina šest odsto teritorije je zapečaćeno, 4.400 hektara novih imamo pod prostorima koji ne dozvoljavaju ono što zovemo prirodne procese u gradu. Najverovatnije ćemo u jednom trenutku morati cele blokove da podredimo nekim novim parkovima. Planeri i urbanisti moraju da imaju na umu da postojanje takve zelene infrastrukture je neophodno. Samo oni prostori koji imaju direktnu vezu sa zemljom, odnosno parkovi i drveće u parku i ostala vegetacija koja struktuira park može da značajno utiče na smanjenje temperature", navodi pejzažni arhitekta sa Šumarskog fakulteta, prof. dr Nevena Vasiljević.

Po Planu generalne regulacije Sistema zelenih površina predviđeno je povećanje udela zelenih površina u Beogradu sa 12 odsto na preko 22 odsto, odnosno za preko 8.000 hektara, a javnih zelenih površina sa 2,83 odsto na preko šest procenata.

"Puno gradova sada pokušavaju da vrate stanje iz prošlosti i da na neki način relaksiraju centar grada od tih velikih vrućina. Zeleni zidovi, zeleni krovovi, što više nekih fontana, vodenih površina, lokacija na kojima je puno zelenila. Posebno je važno ovo visoko zelenilo, stabla. Treba gradnja da bude takva da se što više otvara prostor, ventilacija je isto zbog vetra veoma važna", ističe prof. dr Đurđević.

Po podacima Evropske agencije za životnu sredinu, Beograd se nalazi na 28. mestu od 37 analiziranih glavnih gradova u Evropi po udelu zelenih površina

(Telegraf.rs)