Oblaci u obliku letećih tanjira i ženskih grudi: Priroda ili neka viša sila? Otkrivamo o čemu je reč

Da priroda nekada zna da iznenadi, govore često brojni prizorni nad nebom. Reč je o oblacima, veoma neobičnih izgleda.

Oblaci nastaju kondenzacijom i sublimacijom vodene pare u slobodnoj atmosferi. Oblaci su vidljive naslage vodenih kapljica, ledenih kristala ili smese kapljica i kristala, koje lebde u Zemljinoj atmosferi.

Preporučujemo

Sastoje se iz sitnih kapljica vode i čestica leda. Da bi došlo do formiranja oblaka, vazduh mora da nih kristala. Nastaju kad se vazduh zasiti vodenom parom, što se može dogoditi zbog povećanja količine vodene pare u vazduhu ili zbog smanjenja temperature vazduha ispod temperature rosišta.

U oblacima se mogu nalaziti i veće čestice leda, pa i čestice koje potiču od zagađenja što ga stvaraju industrija i promet (aerosoli). Prečnik je vodenih kapljica nekoliko mikrometara, a ledenih kristala od nekoliko desetina mikrometara do nekoliko milimetara.

Između oblaka i magle nema suštinskih razlika.

Oblak u obliku NLO ili sočiva

Prošle godine, početkom februara, Tursku je pogodio katastrofalni zemljotres, koji je razorio jugoistok zemlje, a poginulo je oko 50. 000 ljudi.

Foto: Shutterstock

Nekoliko dana pre potresa, na nebu iznad Turske pojavio se oblak, koji je uznemirio javnost.

Izgledao je kao leteći tanjir, a mnogi su to kasnije povezali i sa zemljotresom.

Foto: Shutterstock

Međutim, reč je potpunoj prirodnoj pojavi.

Na nebu se pojavio, odnosno formirao oblak po imenu lentikularis.

Zanimljivom obliku ovog oblaka doprinela je i svetlost zalazećeg Sunca.

Pored zanimljivog oblika lentikularis oblaka, prizoru je dodatno doprinela svetlost zalazećeg Sunca, koja je ove neobične oblake obojila vatrenim bojama, i dodatno istakla njihove crte.

Lentikularis je jedna od najatraktivnijih vrsta oblaka. Znatno se razlikuje od drugih vrsta koje se mogu osmotriti, pri čemu podseća na sočivo, NLO i razne druge predmete.

Ipak, u pitanju je potpino prirodna i bezopasna pojava.

Neophodan uslov za nastanak lentikularis oblaka je da postoji strujanje vazduha preko visoke planinske prepreke. Drugi uslov je odgovarajuća vlažnost vazduha i stratifikacija atmosfere po slojevima (stabilno ili nestabilno).

Kada se svi parametri poklope, prilikom prisilnog uzdizanja i prebacivanja vazduha preko planinske prepreke, može doći do formiranja talasanja struje vazduha na zavetrenoj strani planine, u kojima se vazduha naizmenično spušta i podiže.

U uzlaznom delu ovih talasa može doći do formiranja oblaka vrste lentikularis, najčešće roda altokumulus, dok u silaznom delu talasa dolazi do isparavanja oblaka. Otuda potiče njihov izdužen oblik i oštre ivice.

Može se pojaviti samo jedan lentikularis oblak na nebu, ili nekoliko istrovremeno, kako u horizontalnom pravcu jedan pored drugog, tako i u vertikalnom pravcu jedan na drugim. Dužina trajanja ovih oblaka može biti od svega nekoliko minuta, pa do nekoliko sati, ukoliko su brzina i smer vetra postojani, a stanje u atmosferi se ne menja.

Ovakvi oblaci mogu da se pojave bilo gde gde postoje uslovi, pa tako i u Srbiji.

Oblaci u obliku ženskih grudi

Srbija je prethodnih dana bila na udaru grmljavinskih oluja i nepogoda. U par navrata pojavili su se i više nego čudni oblaci, nalik ženskim grudima.

Foto: Shutterstock

Nebo je bilo popunjeno izbočinama, oblacima gotovo pravilnog, ovalnog i naizgled neprirodnog oblika.

U pitanju su "mamatusi".

Izgledaju kao izbočine koje vise sa baze glavnog oblaka, podsećaju na ženske grudi po čemu su i dobili ime mammatus (lat. - dojka)

Nisu uobičajeni za naše prostore, ali mogu da se pojave i to najčešće posle jakih oluja.

Foto: Shutterstock

Nastaju sudaranjem hladnog vazduha koji tone, i uzlaznog toplog vazduha, najčešće ispod kumulonimbusa (velikih olujnih oblaka), nakon oluje ili ređe pre nje.

Iako izgledaju čudno, najčešće znače da je oluja oslabila ili već prošla. S obzirom na to da je u njihovom okruženju smicanje vetra jako veliko, opasni su za jedrilice i manje avione.

Foto: Mateja Beljan

Većinom su sastavljeni od leda, ali moguća je i kombinacija leda i vode.

Najčešće su vezani uz nakovanj kumulonimbusa, ali mogu se videti i ispod altokumulusa, altostratusa, stratokumulusa, kao i cirusa.

Nije nikakva teorija zavere, natprirodna pojava, neobjašnjivi fenomen, a nije ni čovek tehnologijom "upetljao prste". Dakle, reč je o potpuno prirodnoj pojavi.

(Telegraf.rs)