Umro Milan Lojanica
Srpska akademija nauka i umetnosti sa velikom žalošću obaveštava javnost da je 23. jula, u Beogradu, u 85. godini, preminuo redovni član SANU Milan Lojanica , jedan od naših najznačajnijih arhitekata i redovni profesor Beogradskog univerziteta.
Milan Lojanica je rođen 8. januara 1939. godine u Beogradu.
Glavno polje njegovog stručno-umetničkog, naučnog i obrazovnog rada obuhvatalo je oblast teorije i prakse arhitektonsko-urbanističkog projekotvanja.
Diplomirao je 1962. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
U periodu od 1963. do 1967. bio je zaposlen u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao sekretar Odbora za funkcionalitet.
U zvanje asistenta na Katedri za projektovanje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Lojanica je izabran 1965. godine.
Na matičnom fakultetu prošao je sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1988. godine.
Tokom duge i plodnosne profesorske karijere obavljao je brojne dužnosti na fakultetu među kojima su: šef Katedre za projektovanje, prodekan za nastavu i rukovodilac programa poslediplomskih studija.
Autor je više od dvadeset izvedenih projekata, među kojima je više projekata velikih gradskih celina i složenijih rekonstrukcija u okviru gradskih zona Beograda, Novog Sada, Valjeva, Pančeva, Ljubljane, Zagreba, Osijeka, Trebinja, Varšave.
Uporedo sa projektantskim radom bavio se istraživanjima u oblasti teorije arhitekture.
Njegova bibliografija sadrži preko pedeset naučnih i stručnih radova, tri monografske studije, četiri stručne publikacije.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2003. godine, a za redovnog 2008. godine.
Od 2011. do 2023. obavljao je dužnost sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU, kasnije Odeljenja umetnosti SANU (2020).
Jedan je od pokretača inicijative da se Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU preimenuje u Odeljenje umetnosti SANU, kako bi se članstvo u Akademiji proširilo i na druge oblasti umetnosti.
Kao sekretar pomenutog Odeljenja dao je veliki doprinos radu SANU.
Bio je glavni i odgovorni urednik Rečnika pojmova iz oblasti likovnih umetnosti i arhitekture SANU Tom I, II, III (2006−2023), kao i predsednik Odbora za Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti i arhitekture SANU i rukovodilac projekta Metamorfoza arhitektonskih oblika.
Akademik Lojanica je bio član mnogih naučnih i stručnih institucija i udruženja, među kojima su: Akademija arhitekata Srbije, (1994), Inženjerska akademija Jugoslavije, Akademija inženjerskih nauka Srbije (1998), Savez arhitekata Srbije (SAS), Asocijacija srpskih arhitekata, Udruženje arhitekata Beograda i Inženjerska komora Srbije.
Dobitnik je brojnih priznanja među kojima se izdvajaju: dve Oktobarske nagrade Beograda (1971, 1982) , Nagrada Vrhovnog saveta grada Varšave za unapređenje arhitekture i urbanizma (1972), Priznanje studenata Beogradskog univerziteta za doprinos razvoju univerzitetske nastave (1973), Velika nagrada Saveza arhitekata Srbije za ukupno delo (1982), Nagrada udruženja univerzietskih profesora i naučnika Srbije (2010), Povelja Asocijacije srpskih arhitekata za životno delo (2011), Nagrada Inženjerske komore Srbije za životno delo (2016), Povelja Saveza inženjera i tehničara (2018), Godišnja nagrada UAS za najuspešnije delo iz svih oblasti arhitekture realizovano u 2017. godini.
Nagrada 40. salona arhitekture – "Polje budućnosti" u kategoriji arhitekture (2018) i Nominacija za međunarodnu nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu – Mies Award 19 (2018).
Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupno srpsko društvo i kulturu.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: SANU obeležava 182 godine od osnivanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Kolega
Šta je konkretno projektovao. Samo na osnovu toga mogu da zaključim koliki je njegov doprinos i značaj za srpsku arhitekturu. Ovo je kao da pričate o slikaru, a ne navedete nabolje slike, ili o kompozitoru, a da ne nabrojite najpopularnije melodije, po sistemu; dobar je mame mi. A što se tiče SANU, oni su odavno izgubili svaki ugled u srpskom društvu.
Podelite komentar
ivan
U 85. godinu redovni profesor??
Podelite komentar
Хлор
Ничему није он допринео овој држави сем што је трошио плату и масне академске додатке.
Podelite komentar