Umro Milan Lojanica

N. S.
N. S.    ≫   
Čitanje: oko 2 min.
  • 7

Srpska akademija nauka i umetnosti sa velikom žalošću obaveštava javnost da je 23. jula, u Beogradu, u 85. godini, preminuo redovni član SANU Milan Lojanica , jedan od naših najznačajnijih arhitekata i redovni profesor Beogradskog univerziteta.

Milan Lojanica je rođen 8. januara 1939. godine u Beogradu.

Glavno polje njegovog stručno-umetničkog, naučnog i obrazovnog rada obuhvatalo je oblast teorije i prakse arhitektonsko-urbanističkog projekotvanja.

Diplomirao je 1962. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

U periodu od 1963. do 1967. bio je zaposlen u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao sekretar Odbora za funkcionalitet.

U zvanje asistenta na Katedri za projektovanje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Lojanica je izabran 1965. godine.

Na matičnom fakultetu prošao je sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1988. godine.

Tokom duge i plodnosne profesorske karijere obavljao je brojne dužnosti na fakultetu među kojima su: šef Katedre za projektovanje, prodekan za nastavu i rukovodilac programa poslediplomskih studija.

Autor je više od dvadeset izvedenih projekata, među kojima je više projekata velikih gradskih celina i složenijih rekonstrukcija u okviru gradskih zona Beograda, Novog Sada, Valjeva, Pančeva, Ljubljane, Zagreba, Osijeka, Trebinja, Varšave.

Uporedo sa projektantskim radom bavio se istraživanjima u oblasti teorije arhitekture.

Njegova bibliografija sadrži preko pedeset naučnih i stručnih radova, tri monografske studije, četiri stručne publikacije.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2003. godine, a za redovnog 2008. godine.

Od 2011. do 2023. obavljao je dužnost sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU, kasnije Odeljenja umetnosti SANU (2020).

Jedan je od pokretača inicijative da se Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU preimenuje u Odeljenje umetnosti SANU, kako bi se članstvo u Akademiji proširilo i na druge oblasti umetnosti.

Kao sekretar pomenutog Odeljenja dao je veliki doprinos radu SANU.

Bio je glavni i odgovorni urednik Rečnika pojmova iz oblasti likovnih umetnosti i arhitekture SANU Tom I, II, III (2006−2023), kao i predsednik Odbora za Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti i arhitekture SANU i rukovodilac projekta Metamorfoza arhitektonskih oblika.

Akademik Lojanica je bio član mnogih naučnih i stručnih institucija i udruženja, među kojima su: Akademija arhitekata Srbije, (1994), Inženjerska akademija Jugoslavije, Akademija inženjerskih nauka Srbije (1998), Savez arhitekata Srbije (SAS), Asocijacija srpskih arhitekata, Udruženje arhitekata Beograda i Inženjerska komora Srbije.

Dobitnik je brojnih priznanja među kojima se izdvajaju: dve Oktobarske nagrade Beograda (1971, 1982) , Nagrada Vrhovnog saveta grada Varšave za unapređenje arhitekture i urbanizma (1972), Priznanje studenata Beogradskog univerziteta za doprinos razvoju univerzitetske nastave (1973), Velika nagrada Saveza arhitekata Srbije za ukupno delo (1982), Nagrada udruženja univerzietskih profesora i naučnika Srbije (2010), Povelja Asocijacije srpskih arhitekata za životno delo (2011), Nagrada Inženjerske komore Srbije za životno delo (2016), Povelja Saveza inženjera i tehničara (2018), Godišnja nagrada UAS za najuspešnije delo iz svih oblasti arhitekture realizovano u 2017. godini.

Nagrada 40. salona arhitekture – "Polje budućnosti" u kategoriji arhitekture (2018) i Nominacija za međunarodnu nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu – Mies Award 19 (2018).

Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupno srpsko društvo i kulturu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: SANU obeležava 182 godine od osnivanja

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Kolega

    24. jul 2024 | 13:13

    Šta je konkretno projektovao. Samo na osnovu toga mogu da zaključim koliki je njegov doprinos i značaj za srpsku arhitekturu. Ovo je kao da pričate o slikaru, a ne navedete nabolje slike, ili o kompozitoru, a da ne nabrojite najpopularnije melodije, po sistemu; dobar je mame mi. A što se tiče SANU, oni su odavno izgubili svaki ugled u srpskom društvu.

  • ivan

    24. jul 2024 | 12:48

    U 85. godinu redovni profesor??

  • Хлор

    24. jul 2024 | 12:43

    Ничему није он допринео овој држави сем што је трошио плату и масне академске додатке.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA