Šta se dešava? U Beogradu samo 5 fakulteta puno, mesta na pretek: Bivši dekan upozorava, OVO je glavni problem

Prvi upisni rok je prošao, a skoro da nema fakulteta u Beogradu na kom nije ostalo slobodnih mesta, pa čak i budžetskih. Ovakav skor je u bliskoj prošlosti bio gotovo nezamisliv. Šta se tačno dogodilo za samo 5 godina i zašto se čini da su neki "digli ruke" od visokog obrazovanja za Telegraf.rs otkrio je nekadašnji dekan Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić.

Iako se ovakva situacija čini idiličnom za one maturante koji su ostali bez indeksa, činjenice govore sasvim suprotno, neka zanimanja, poput nastavnika hemije, su čak i "ugrožena". Ipak, na pet fakulteta nije ostalo nijedno slobodno mesto jer su sva podeljena u junu, a to su Arhitektonski, Elektrotehnički, FON, Fakultet bezbednosti i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja dok je na FASPER-u ostalo još  samo jedno.

Preporučujemo

Kako sagovornik Telegrafa ističe, smanjeno interesovanje upravo za smerove nastavničkih zanimanja proisteklo je iz lošeg položaja koji imaju sami nastavnici.

Foto: Nikola Anđić

"Urušen sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja nije privlačan za posao, pa su nastavnički studijski programi prazni, već sada nedovoljan nastavnički kadar nije u stanju da promeni učeničko-roditeljsku paradigmu i ruiniran sistem vrednosti koji bi ka univerzitetima poslao đake sa radnim navikama, ambicijama i predznanjem, a uz to i "fakulteti" koji, po modelu "uveče prelistaj, ujutru zablistaj", nude papir na kojem piše "diploma". Dakle, sve savršeno skrojeno, da ne možeš obalu ni videti, a kamoli do nje doplivati. Ovo je dugoročno najveći problem našeg društva", kaže Boričić.

Ono o čemu može da se nagađa, a šta profesor Borčić, kako navodi, nije mogao da argumentuje, jeste opšti pad interesovanja za kvalitetnim obrazovanjem.

"Čini mi se da nas i ovo vraća na prvi stav o ruiniranom osnovnom i srednjem obrazovanju koje ima za posledicu i promenu sistema vrednosti u društvu, što je praćeno ponudom na "tržištu obrazovanja" studijskih programa lošeg kvaliteta koji kandidatima pružaju iluziju o visokom obrazovanju", priča naš sagovornik.

Foto: Nikola Tomić

S druge strane, kako Boričić napominje, stabilan rast broja kvalitetnih studenata na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je rezultat dugogodišnje reforme i modernizacije studijskih programa.

"Ovo društvo ne može nositi 4% stvarno visoko obrazovanih, već barem pet puta više njih", zaključio je on na kraju svog izlaganja.

Situacija alarmantna za nastavnike hemije 

Kako je saopšteno na nakon sednice Univerzitetske upisne komisije, u prvom upisnom roku upisano je ukupno 11.522 studenta, odnosno 7.730 na budžet i 3.792., što bi značilo da je za drugi upisni rok preostalo ukupno 3.781 mesto i to 2.085 na budžetu i 1.696 samofinansirajućih.

U školskoj 2024/25.godini planirano je da se na 105 studijskih programa upiše 15.303 studenata, odnosno 9.778 na budžet i 5.525 samofinansirajućih, na osnovne i integrisane akademske studije i osnovne strukovne studije.

Na 20 studijskih programa su popunjena sva mesta u prvom upisnom roku, a na 10 studijskih programa su popunjena budžetska mesta i preostalo je još mesta na samofinansiranju za drugi upisni rok. Na dva studijska programa nema upisanih studenata posle prvog upisnog roka.

Najveće interesovanje i ove godine među brucošima vladalo je za studije medicinskih nauka, IT sektor, ahitekturu, ali i, tradicionalno, smer psihologije. Na Filozofskom fakultetu prijavilo se čak 525 kandidata za ovaj smer za slobodnih 116 mesta.

Foto: Nikola Tomić

Ipak i negativni trend se nastavlja. Interesovanja za nastavničke smerove iz godine u godinu su sve manja, a ove godine bilo je ukupno 260 zainteresovanih. Alarmantna situacija je za nastavnike hemije, gde je upisan samo jedan student, fizike, tri upisana studenta, i geografije sa 14 upisanih.

Drugi upisni rok počinje prijavom i prijemom dokumenata 29. i 30.avgusta, dok su prijemni ispiti predviđeni za 2. i 3. septembar.

Upražnjena mesta na fakultetima u Beogradu:

Na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju ostalo je jedno mesto, na Mašinskom i Farmaceutskom po 14 mesta, a na Fakultetu političkih nauka za drugi upisni rok ostalo je 27 mesta.

Na Stomatološkom fakultetu preostalo je još 28 mesta za brucoše, na Saobraćajnom fakultetu 39, Ekonomskom 41, a slična situacija je i na Fakultetu veterinarske medicine, gde ima još 43 mesta.

Foto: Nikola Tomić

Biološki fakultet ima još 61 mesto, Građevinski 76, Hemijski fakultet 81, Fakultet za fizičku hemiju 82, a na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu ostala su još 84 mesta.

Medicinski fakultet ima još 107 indeksa za brucoše, Fizički fakultet 109, Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača 155, a na Geografskom fakultetu ostalo je još 166 mesta.

Tehnički fakultet u Boru u drugom upisnom roku može da upiše 169 studenata, Tehnološko-metalurški fakultet 198, Matematički 214, Filozofski fakultet 218, Pravni 231, a Rudarsko-geološki fakultet i Šumarski očekuju 251 studenta.

Najviše slobodnih mesta u drugom roku ostalo je na Poljoprivrednom fakultetu i to 502, a na Filološkom fakultetu 618 mesta.

(Telegraf.rs)