Četvrt veka od masakra 14 žetelaca u Starom Gracku! Albanci i UNMIK jednoglasni: "Svi umrli prirodnom smrću"

Parastosom ispred spomen ploče postavljene na objektu osnovne škole u centru sela obeleženo je 25 godina od masakra 14 Srba žetelaca u Starom Gracku kraj Lipljana. Dvadeset petu godinu zaredom porodice, rodbina i prijatelji masakriranih Srba, od kojih je najmlađi Novica Janićijević imao samo 17 godina, istrajavaju u zahtevu da se počinioci pronađu i izvedu pred lice pravde.

To je zločin, kako za Telegraf.rs kaže obducent Budimir Gudžić, koji neće ostati crnim slovima upisan u "knjige zločina počinjenih nad Srbima zbog samog čina ubistva ili masakra“ koliko po tome što su "patolozi albanske nacionalnosti zvanično u smrtovnicama ispisali, a UNMIK prihvatio da su svi do jednog umrli prirodnom smrću“.

Preporučujemo

"U smrtovnicama koje su sačinili bivši patolozi Fadil Batali i Tefik Gaši su napisali da je svih 14 žetelaca umrlo prirodnom smrću, a istina je da su svi do jednog ubijeni iz vatrenog oružja, a potom gaženi kombajnom i traktorima kako bi se prikrili tragovi zločina“, tvrdi Gudžić.

Veli da su predstavnici UNMIK policije i KFOR-a posle prebacivanja tela sa mesta zločina-njive u Velikom Alašu, selu oslonjenom na Staro Gracko, zabranili srpskim stručnjacima patolozima dr Slaviši Dobričaninu i dr Zoranu Stankoviću da prisustvuju obdukciji.

"Umesto da nam dozvole da prisustvujemo obdukciji dobili smo "papir-smrtovnicu“ na kojoj je stajalo da su svi do jednog umrli prirodnom smrću“, tvrdi on i pita ko, u čijem interesu i zbog čega je masakr u Starom Gracku arhiviran.

Foto: N. Zejak

Uveren je da u zločinu u Velikom Alašu, gde su žeteoci pobijeni i izmasakrirani, zajedno sa tadašnjim vođama OVK iz Lipljana učešća imaju i "mirovnjaci“ i da je te "zaključke“ izneo brojnim nazovi istražiteljima koji su do 2004. godine "malo ,malo“ dolazili da ga saslušavaju.

Zna, veli, da su Dobričanin i Stanković sačinili zapisnik i dostavili tadašnjem Jugoslovenskom komitetu u Prištini ali je, kako ističe, pod sumnjivim okolnostima zapisnik nestao i nikada se više nije pojavio ni pred domaćim ni pred međunarodnim pravosudnim organima.

"Sve dok se ne obelodani zvanični obdukcioni nalaz i ne pokrene odgovornost albanskih i UNMIK patologa masakr nad žeteocima će biti obavijen velom tajne, a počinioci mogu biti spokojni jer nikada neće odgovarati, kao ni onaj kod koga je nađen pištolj jednog od ubijenih žetelaca“, zaključuje on.

Uhapšen, pa oslobođen zbog nedostatka dokaza

UNMIK policija 2007. godine je zbog sumnje da je učestvovao u masakru nad žeteocima uhapsila Mazljuma Bitićija iz Velikog Alaša, ali je posle dva meseca zbog navodnog nedostatka dokaza oslobođen, a EULEX je zajedno sa tužilaštvom tzv. Kosova 2017. godine slučaj zatvorio uz mogućnost ponovnog pokretanja ukoliko budu dostupne nove informacije.

Porodice, rodbina, prijatelji i sve srpske institucije traže, kako kaže predsednik Starog Gracka učitelj Zoran Ćirković, ponovnu istragu i pronalaženje zločinaca.

"Nema mira niti spokoja ni kod nas Srba niti kod Albanaca i stranaca sve dok se zločinci slobodno šetaju, verujemo i selom, dok odgovorni ne budu izvedeni pred lice pravde“, veli on.

Na godišnjicu zločina biće služen parastos u centru sela, a porodice, rodbina i prijatelji upaliće sveće na grobištima Milovanu Jovanoviću, Radu i Jovici Živiću, Andriji Odaloviću, Stanimiru i Bošku Đekiću, Saši i Ljubiši Cvejiću, Nikoli Stojanoviću, Miodragu Tepsiću, Slobodanu, Milu, Momiru i Novici Janićijeviću, na groblju udaljenom oko kilometar i po od sela na kome je do pre tri godine policija tzv.Kosova bila zabranila paljenje sveća uz obrazloženje da je groblje minirano.

Staro Gracko izolovano od sveta 

Posledice nekažnjenog zločina, kako zaključuje Ćirković, su nenadoknadive.

"Naših je 14 odabranih dalo svoje živote samo zbog želje da žetvom pšenice obezbede porodicama parče hleba i opstanak na dedovini, ali se broj meštana poreklom iz Hercegovine iz godine u godinu smanjuje jer je život u izolaciji sve teži i gori“, navodi on i dodaje da je Staro Gracko, oslonjeno na zloglasna sela Veliki i Mali Alaš, Bujance i opštinu Štimlje, odsečeno i izolovano od sveta.

U selu je do "sudnjeg 23. jula 1999. godine“ živelo 513 Srba, a danas je opstalo njih nešto manje od 150, među kojima i 30 dece uzrasta do 18 godina.

(Telegraf.rs / N. Zejak)