"Gledala sam kako pogađa drvo": Ovako smo "preživeli" olujnu noć u šatorima na Staroj Planini

Kada neko na skoro 2.000 metara nadmorske visine kaže: "Jeste li videli munju", to nije dobar znak.

Preporučujemo

Tokom kampovanja na Staroj Planini iskusio sam jednu od najjačih grmljavinskih oluja u proteklih nekoliko godina. Sevalo je i pucalo na sve strane, tokom cele večeri, noći i jutra.

Gledao sam prognozu i nije mi se dopala, ali kada će i gde pasti kiša nikada ne znate tačno - planinarenje bez takvog rizika nije ni moguće.

Znaci prirode

Ali znaci prirode bili su ipak jasni tokom celog popodneva, u subotu nije slutilo na dobro. Najpre mi je pažnju privukao jedan usamljeni ali visok oblačak "razvučen" na gore poput prekipelog testa. To je kastelanus, oblačak koji "upozorava" da u toku večeri predstoje baš ovakve oluje. Oblaci su se skupljali i nebo je polako prekrivala plavičasta zavesica, ali je bilo i dalje prijatno.

Nameštali smo šatore u bazi koju smo napravili na jednoj livadici, skrivenoj između dva blaga uzvišenja prekrivena šumom. To bi trebalo da bude koliko-toliko bezbedno mesto za slučaj udara vetra i grmljavinske oluje.

"Vi ste došli, a biće kiše. Čuo se i grom. Dobro, možda neće...", pričala je jedna meštanka, koja je gonila goveda, pokušavajući da nas uteši.

Kada smo formirali kamp, krenuli smo u šetnju ka jednom od vrhova - Bratkova strana (1.940 metara nadmorske visine). Vetar je bio sve jači, ali još ne ni nalik olujnom, a nebo sve mutnije, ali ni nalik kišnom. Vreme se, zapravo, menjalo i komešalo. Jedna munja u daljini ukazala je da stvar nije za šalu.

Krećemo ka kampu u nadi da će nas to sve zaobići. I da, pun je mesec - uživanje u planinskoj noći, zbog toga smo i došli.

Promena vremena. Foto: Mateja Beljan

"Gledala sam kako pogađa drvo"

Zagrmelo je. "Daleko je to", kažem jednom momku. Zagrmelo je odmah potom još jače.

"Pa, ipak nije daleko", odgovorio je.

"Nevreme stiže za 15 minuta, požurite, isključujemo motorole", rekao je vodič preko radio stanice.

Čim sam ušao u svoj šator krenuo je pljusak i jaka grmljavina. Nekoliko planinara nije ni uspelo da stigne na vreme i bili su potpuno mokri.

"Gledala sam kako grom udara u drvo ispred nas, na 50 metara, celo je zasvetlucalo", svedoči jedna od dama iz grupe.

Nevrme je tutnjalo skoro 20 minuta, a više udara groma bilo je zaista blizu. Što se mene tiče, prošao sam odlično - suv sam ušao u sklonište, šator nije prokišnjavao, vetar nije ulazio unutra, ali... Osećaj bespomoćnosti pred surovom prirodom može samo da se iskusi, a ne i opiše.

Nema "mrdanja", nema signala na mobilnom telefonu, nema ljudi s kojima mogu da prozborim bilo šta - skučen u svom malom prostoru pod verim nebom i na goloj zemlji nadam se da će se ljuta oluja konačno smilovati i pomaći na drugu stranu.

Burna noć

Međutim, znao sam da nije kraj. Naelektrisani oblaci baš su se "zalepili" za planinu i cele noći igrali svoj ples nad nenaseljenim goletima, čukama, šumama i pašnjacima.

Već pred ponoć, tek što sam uspeo da zaspim, počelo je ponovo da seva. Odmah potom gromovi su ukazali da ponovo počinje. I opet kiša... Ovoga puta epicentar kao da je bio na nekom susednom bregu, na nekoj obližnjoj livadi, ali - tu negde oko nas.

Mesec su brzo skrivali crni oblaci. Foto: Mateja Beljan

Sad već svi spavaju, ne čuje se ni povik, a mrkli je mrak.

Čekam da se mesec promoli kroz oblake, da se pojavi bar malo vedrine i da zvuk kiše ponovo zameni šum potoka i "pesma" cvečaka.

I čim se čini da se pomaklo, sledi novi nalet i novi bljesak...

Ponovo sam zaspao, ali ne zadugo, već oko dva po ponoći nova "igranka" na nebi, pa u zoru ponovo... Četiri, pet, šest sati... Poslednji udar groma začuo se oko 7 ujutro.

Ima li zaštite u prirodi?

Mesto koje smo izabrali za kampovanje zaista je bilo dobro - možda nismo mogli da uživamo u pogledu, teren je bio iskošen, ali okolna uzvišenja i šuma pružali su nam kakvu-takvu zaštitu.

Trenutak kada su se oblaci konačno povukli, Foto: Mateja Beljan

Nevreme je jedna od većih opasnosti na planinarenju, ali gotovo nemoguće je izbeći ga pri svakoj akciji. Morate da se snađete u trenutnoj situaciji i da pronađete najadekvatniji zaklon. Postoje i mnogo gore situacije - kada se nađete na stenovitom grebenu, isturenoj strmini ili čak vrhu planine i kada baš nemate gde da se sakrijete.

Pa ipak, procena da li će do toga doći ili ne može da se napravi tek nekoliko desetina minuta pred oluju.

"Tako je na planini, za pet minuta promene se i tri godišnja doba", pričaju oni koji dobro poznaju njene ćudi.

Iskusni planinari moraju da se snađu u trenutku i da pronađu najbezbednije moguće mesto koje imaju na raspolaganju. Što se tiče noćenja, o tome treba unapred razmišljati.

Upozorenje je jasno, Foto: Mateja Beljan

"Tamo gde vidiš spaljena i oborena stabla, beži dalje - to nije mesto za šator", pričao nam je jedan od njih.

Čar planinarenja je uživanje u svim lepotima prirode, ali i suživot s njenim ćudima. Većina članove naše grupe jednostavno je uživala i u grmljavini.

"Čim se ušuškaš, toplo ti je i suvo, ti se isključiš od svega i zaspiš. Ja sam spojio osam sati", pričao je jedan od njih, kome je sve ovo kao "dobar dan".

(Telegaf.rs)