Obnova Hilandara biće završena krajem 2025. godine: Svetionik pravoslavlja dobija novi sjaj

U Hilandaru na Svetoj Gori u toku su završni unutrašnji radovi na obnovi Dohije, jednog od najstarijih manastirskih objekata, kao i spoljašnji građevinski radovi na susednoj Igumenariji sa paraklisima Svetog Save i Svetog Dimitrija, odakle je krenuo požar 2004. godine i očekuje se da kompletna obnova bude završena krajem sledeće godine.

Tada će svetionik srpskog pravoslavlja zasijati novim sjajem za hodočasnike i posetioce.

Preporučujemo

Uprkos povremenim zvucima mašina, ništa ne može narušiti duhovni mir i snagu molitive hilandarskih monaha, čiji bogoslužbeni krug neprekidno traje već 825 godina.

Skela i ograđeni prostor gradilišta oko Igumenarije i Dohije gotovo su neprimetni za vernike iako se nalaze uz sam ulaz u crkvu, zadužbinu kralja Milutina, to jest njenu zapadnu pripratu sazidanu po nalogu kneza Lazara.

Dohija je nekad bila podrum i služila kao magacin, a kasnije su izrađeni i njeni viši delovi i postala je deo Igumenarije, konaka za igumane manastira.

Radovi na obnovi spoljašnjeg dela manastira trebalo bi da budu gotovi ove godine do manastirske slave Vavedenje 4. decembra, ali će manji deo unutrašnjih radovi ostati za sledeću godinu.

Hilandar godišnje poseti i do 15.000 ljudi, hodočasnika i turista, kao i sveštenika i monaha, kako bi se poklonili svetogorskoj svetinji koju su osnovali Stefan Nemanja i njegov sin Sveti Sava.

Oni su 1199. godine obnovili postojeću zapuštenu crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice, na čijem je mestu kralj Milutin podigao svoju zadužbinu koja je završena početkom 14. veka.

Prostor Milutinove crkve podeljen je na oltar, naos i pripratu, a specifično je, između ostalog, da je to jedina crkva na Svetoj Gori koja ima vrata na pevnicama, kao i to što se u prvoj Lazarevoj priprati nalazi jedinstvena freska Miloša Obilića.

Hilandar ima nešto više od 50 monaha i iskušenika i svakog dana ugosti oko 100 vernika i posetilaca, a obezbeđuje u svojim objektima smeštaj i za 70 do 80 radnika koji na raznim poslovima pomažu manastiru.

Čak i oni koji dolaze u tu svetinju iz turističkih razloga, ne ostaju ravnodušni i u povratku kažu da su, ipak, bili iz verskih razloga, jer su tu pronašli mir i osetili nešto što do tada nikad nisu.

Vernici najviše dolaze iz Srbije, regiona i gotovo svih delova sveta, doživljavajući posetu Hilandaru, kako kažu, kao vrhunac verskog života i kao mesto koje svaki Srbin tokom života mora bar jednom da poseti iz duhovnih razloga i iz poštovanja prema slavnim precima.

Vernici tvrde da nijedan čovek posle Hilandara više nije isti jer su tokom ili posle posete doživeli duhovni preobražaj.

Posledice velikog požara

Najrazorniji požar na Hilandaru izbio je u noći između 3. i 4. marta 2004. godine, kada je uništeno i teško oštećeno 5.897 metara kvadratnih ili skoro 55 odsto korisne površine i manastirskih zdanja.

Požar je počeo nešto nakon jedan sat po ponoći u jednom od dimnjaka severozapadnog konaka Igumenarija i susednom objektu Dohija.

Ubrzo se požar, zahvativši suvu drvenu krovnu konstrukciju pokrivenu kamenim pokrivačem, proširio i na celu severnu stranu manastirskog kompleksa sve do crkve Svetih Arhangela i pirga Svetog Save.

Hilandar je četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda.

(Telegraf.rs/Tanjug)