Bolesti štitaste žlezde su u ekspanziji, objašnjava endokrinolog! Preventivni pregledi su ključ

Danas se nastavljaju preventivni pregledi koje organizuje Ministarstvo zdravlja, te građani širom Srbije od jutros u  zdravstvenim ustanovama obavljaju ultrazvučni pregled štitaste žlezde, krvnu sliku, EKG kao i pregled specijaliste endokrinologije.

Dr Snežana Polovina, rukovodilac Poliklinike Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije za Telegraf.rs objašnjava da je bolest štitaste žlezde poslednjih decenija u ekspanziji.

Preporučujemo

- Da li je to zbog toga što je bolja dijagnostika nego što je bila ranije ili je ona objektivno u porastu, to još uvek ne možemo da kažemo sa sigurnošću jer je takva situacija u čitavom svetu - kaže dr Polovina.

Kako pojašnjava, s jedne strane, tu su genetski faktori ali u mnogome utiču i faktori spoljašnje sredine, kao što su aditivi, konzervansi, dakle, materije koje nas okružuju, koje se nalaze u pakovanjima naših namirnica, u kozmetici i slično. Svi ovi faktori utiču na endokrini sistem prekidajući prenos signala i dovodeći do različitih endokrinih bolesti.

Doktorka Polovina objašnjava, da bolest štitaste žlezde u najvećem broju zahvata žensku populaciju te da je 7 do 8 puta češća kod žena u odnosu na muškarce. Ovo se delimično objašnjava i različitom hormonskom strukturom u odnosu na muški organizam kao i daleko jačim imunološkim odgovorom za koji je zapravo spreman ženski imunološki sistem.

Foto: D. K.

- Bolesti štitaste žlezde su bolesti mlađe generacije. Već u dečijem uzrastu se javlja autoimuna bolest štitaste žlezde, javlja se uvećanje žlezde ili struma, javljaju se čvorići na štitastoj žlezdi ali je bolest, zapravo, najzastupljenija u reproduktivnom periodu žena, od 18. do 45. godine.  Posle 45. godine kod oba pola se javljaju čvorići na štitastoj žlezdi ili tumori štitaste žlezde kao i njena smanjena funkcija, što je posledica starenja, kaže dr Polovina za Telelegraf.rs.

Simptomi bolesti štitne žlezde

Doktorka ističe da štitasta žlezda daje simptome kada dođe do poremećaja funkcije. Kada je pojačana funkcija, javlja se pojačano znojenje nezavisno od temperature spoljne sredine, javlja se ubrzan srčani rad, javlja se gubitak telesne težine uprkos povećanom apetitu, kod žena se javlja poremećaj ciklusa kod muškaraca može da se javi poremećaj erektivne funkcije i vrlo često se javljaju gubitak mišićne mase ubrzan rad creva, odnosno dijareja.

Za razliku od te bolesti, dodaje, hipotireoza odnosno smanjena funkcija štitaste žlezde se odlikuje usporenošću, i mentalnom i fizičkom, nakupljanju tečnosti, povećanjem telesne mase, usporenim srčanim radom i stalnim osećajem hladnoće.

- Provera poremećaja funkcije štitaste žlezde se radi kada se pojave simptomi koji ukazuju na to. Ali, ako želimo da vidimo da li neko možda ima i Hašimotov tiroiditis onda moraju da se urade upravo ovakvi pregledi, gde će se ustanoviti da li postoje antitela na štitastu žlezdu koja, i prespektivi, dovode i do poremećaja funkcije - navodi dr Polovina za Telegraf.rs.

Ona ističe da štitastu žlezdu treba proveravati s vremena na vreme kada postoji simptomatologija koja ukazuje na potencijalni poremećaj rada.

Preventivni pregledi ključ 

- Preventivni pregledi su, zapravo, ključ dobrog zdravstvenog sistema i očuvanja zdravlja. Ministarstvo zdravlja je to zaista prepoznalo pre nekoliko godina. Ono što je dobro, je što se promenila svest građana Srbije i sada su svesni toga da je potrebano da se jave na ovu vrstu preventivnih akcija zato što može na vreme da se otkrije bilo kakav poremećaj - ili poremećaj u građi nekog organa ili poremećaj u funkciji organa, da se na vreme započne dijagnostika  i terapija - kaže naša sagovornica

(Telegraf.rs)