Tamo gde prestaje veliki grad i asfalt uranja u šumu... Neobično lep zapis lipa čuva milenijumsku tradiciju

Zamislite vekove u kojima je jedan narod živeo, a da nije smeo ni crkvu da podigne. Po šumama, gorama, u malo boljim vremenima na obodima varoši.

Svetinje su im bile samo krošnje, to su sveta stabla - zapisi. Tradicija je stara, prehrišćanska, ali urezivanjem krsta u drvo i njegovim osveštavanjem zapis postaje hrišćanski simbol.

Preporučujemo

Do danas je ostalo mnogo zapisa širom Srbije, neka sela imaju jedno, pa i više ovakvih svetih drveta, koja se ne smeju seći ni skrnaviti. Jedan, neobično lepo ukrašen i brižljiv zapis pronašli smo na krajnjoj periferiji Kragujevca, u okoloni naselja Bresnica, na lokaciji Ždraljica (kod vodovoda).

Tu, gde se selo i grad sudaraju, gde tucanik zamenjuje asfalt, gde se nalazi poslednja stanica gradske linije, opstaje jedna raskošna lipa.

Krst je jasno urezan i zaliven voskom, a stablo je ukrašeno cvećem.

Kraj zapisa je i spomenik na kome se jedva razabiru slova, ploča posvećena Petru Miljkoviću.

Ovaj zapis je stablo lipe, što nije neobično, ali je ipak najčešći slučaj da se za zapis bira hrast.

(Telegraf.rs)