Često išla u solarijum, dobila rak kože: Beba (54) je pomišljala i na samoubistvo, sada ponavlja samo OVO

"Svako buđenje mi je bilo jako teško jer sam se plašila. Ne smrti, već života". Ovako Beba Kukolj Golubović (54) iz Beograda počinje svoju bolnu, iskrenu i hrabru životnu ispovest, priču kakvu verovatno niste čuli nikada. Pre devet godina ovu jaku ženu slomila je strašna dijagnoza - saznala je da ima melanom. A pre toga je, priznaje, svake godine išla u solarijum.

Njen život odjednom se pretvorio u strah i brigu. Sa dve tinejdžerke i razvodom pred vratima pomišljala je čak i na samoubistvo.

Preporučujemo

Sve je počelo 2015. godine. Na mladežu koji je imala od rođenja primećena je promena. Od tada do danas, prošla je niz operacija i terapija. Iako se godinama unazad trudila da tamni, sve se to vrlo brzo skidalo sa njene kože. Ten je nestajao, a sada joj je rak ostao za ceo život.

- Ja sam riđokosa i imam svetao ten, zbog toga sam i vrlo često gorela na suncu i dobijala crvenila na koži. To nisu bile neke jake opekotine, ali je bilo oštećenje kože i u tinejdžerskim godinama ali i kasnije. Mislila sam da je spas od tih problema solarijum pa sam u njemu provodila između pet i osam minuta svake godine 10 dana pre mora. Godišnje je to između 50 i 80 minuta. Međutim, to sam radila dugi niz godina. To je bila redovna praksa pre svakog putovanja. Koža pamti i ona koncentriše sva ta UV zračenja - počinje Beba svoju ispovest za Telegraf.rs.

Uprkos teškoj dijagnozi u njenom glasu oseti se borba i volja za životom, međutim, kaže da to nije bilo tako pre devet godina. Do sada je imala mnogo uspona i padova ali kaže i da je vodila ozbiljnu psihičku borbu.

- Psihički se sada nosim sa tim sasvim solidno, ali nije bilo uvek tako. Na početku bolesti je bilo jako teško i nisam nikoga poznavala ko ima melanom. Svako bubuđenje mi je bilo jako teško, jer sam imala užasan strah od života. Moj tadašnji suprug nije prepoznao ono sa čime se ja suočavam. Tako da je došlo i do razvoda u nekom periodu. Nije bilo lako imati melanom, biti razveden i imati odgovornost za egzistenciju i dve tinejdžerke u tom dobu. Psihoterapija mi je tada pomogla da uzmem svoj život u svoje ruke i da ono što mogu da kontrolišem u životu, da kontrolišem na najbolji mogući način ⁃ priča ova hrabra žena.

U poslednjih deset meseci imala je tri operacije, a uskoro je očekuje i četvrta. Kaže, da je naučila kroz godine da je jedini način da se izbori sa bolešću znanje o tome sa čime se suočava - kakva je to bolest i kako se leči. Tako je izgradila pravi odnos i prema bolesti, ali i prema svom životu.

- Melanom me ne sprečava da živim najbolje što mogu. Imam pozitivan stav u životu, idem na posao, družim se, izlazim. Trudim se da živim kao neki zdrav čovek. Primam inovativnu terapiju koju za sada dobro podnosim, pa mi ne otežava previše kvalitet života. Fizički se dobro osećam osim tih dana kada idem na terapiju ili kada treba da idem na operaciju, jer oporavak zna da bude dug i nekada težak - kaže naša sagovornica.

Jedna, na prvi pogled, bezazlena odluka po nju je mogla da bude i pogubna. Ali zahvaljujući njenom karakteru i snazi sada se trudi da njenu grešku niko ne ponovi.

- Ljudima mnogo znači kada čuju nekoga ko je već prošao kroz to i kada im ukaže na posledice. Bilo mi je jako teško, shvatila sam kasnije da sam bila na granici samoubistva. Kada sam se osvestila i kada sam stala na svoje noge, prihvatila sve to što mi se dešava, videla sam da i moja deca znaju da se nose mojom bolešću, onako kao i ja i da smo se osnažile. Nažalost, mnogo žena prolazi kroz to - priča Beba i dodaje da je raduje kada čuje da je neka žena zahvaljujući njenom primeru.

- U početku je to bila moja potreba, a sada je želja da podignemo svest građana i zdravih ljudi pre svega, da vode računa o svom zdravlju. Pogotovo mladi ljudi, jer mislim da nisu svesni u tinejdžerskim godinama. Njima je bitno da budu lepi, da budu prihvaćeni, da zadovolje ideju lepote tamnog tena, a ne razmišlja se o velikim posledicama koje tako nešto može da donese - zaključuje naša sagovornica..

(Telegraf.rs)