Prstenovani mladunci modrovrane, jedne od najlepših ptica u Srbiji

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) u okviru međunarodnog IPA projekta prekogranične saradnje sa Mađarskom "Grasslandbirds", prstenovalo je ukupno 14 mladunaca modrovrane, jedne od najlepših ptica u Srbiji, koju su ornitolozi u prethodne dve decenije spasili sa ruba nestanka.

Prve nedelje jula, u pristustvu desetak volontera kao i dece zainteresovane za svet ptica, u Međunarodno značajnom području za ptice Okanj i Rusanda, u okolini Novog Bečeja, DZPPS je organizovalo prstenovanje mladunaca modrovrane.

Preporučujemo

Licencirani prstenovač i saradnik DZPPS Dimitrije Radišić, prstenovao je ukupno 14 mladunaca koji su se nalazili u četiri gnezdeće kutije, postavljene upravo da bi se modrovrane u njima gnezdile.

Kako je saopšteno iz DZPPS, tokom istog dana su u Međunarodno značajnom području za ptice Slano Kopovo, prstenovana i dva mladunca sive vetruške i jedna mlada jedinka sivog svračka, takođe retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica. "Obeležavanje ptica je izuzetno značajno kako bismo upoznali njihove životne navike i potrebe.

To lepo ilustruje interesantan slučaj kada je modrovrana koja je prstenovana 2019. u Srbiji, u blizini Bačke Topole, pronađena naredne godine u Africi, u Namibiji. Do tamo je preletela preko 7.300 kilometara”, objasnio je ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Miroslav Dudok.

Osim što su se učesnici bilže upoznali sa ekologijom vrsta i njihovim zanačajem za zaštitu travnih staništa koje naseljavaju, akcija je imala za cilj i skretanje pažnje na aktivne mere zaštite ovih vrsta kroz postavljanje veštačkih gnezdećih duplji.

"Pravi dokaz tome jeste povećanje brojnosti modrovrana, čija je gotovo celokupna populacija smeštena u brojnim kutijama za gnežđenje postavljenim u prethodne dve i po decenije. Usled brojnih ugrožavajućih faktora sa kojima se ove ptice susreću, kako na svojim migratornim putevima tako i na gnezdilištima, početkom 21. veka u Srbiji su modrovrane bile na rubu isčezavanja, sa svega 15-20 parova na krajnjem severu Vojvodine", navodi se u saopštenju.

Travna staništa su sve ugroženija usled masovnog preoravanja i pretvaranja u velike površine pod monokulturama, dodaju iz DZPPS, kao i prekomernom upotrebom pesticida. "S druge strane, zamiranje tradicionalnog načina stočarstava ispašom dovodi do zarastanja ovih tipova staništa. Sve ovo dovodi do pada biodiverziteta na takvim mestima, a samim tim uzrokuje i smanjenje površina na kojima bi se ptice mogle hraniti.

Osim ovih problema ptice u ravnici suočene su i sa problemom nedostatka starih pojedinačnih stabala drveća sa dupljama koja bi im pružila mesta za gnežđenje", saopštili su iz DZPPS. Ističu da je postavljanje veštačkih kutija za gnežđenje bilo ključno za oporavak gnezdeće populacije modrovrana u Vojvodini u kojoj su staništa u pogledu hrane još uvek dovoljno pogodna.

"Zahvaljujući naporima da se obezbede pogodna gnezdeća mesta u vidu gnezdećih kutija populacija modrovrane u Vojvodini danas dostiže čak 450 parova.

Kako su ove vrste strogo zaštićene svako njihovo uništavanje ili uznemiravanje je strogo zabranjeno što za posledicu ima da ove vrste samim svojim prisustvom neposredno štite staništa koja naseljavaju, a to su upravo sve malobrojnija travna staništa", navodi se u saopštenju.

(Telegraf.rs)