Mati Joanikija čamuje i samuje čuvajući dah pravoslavlja u Đakovici

Hram Presvete Bogorodice u centru Đakovice jedino je mesto na putu Peć-Prizren, izuzev manastira Visoki Dečani, u kome se danas sme, može i izgovara srpska reče, svetinja u kojoj nastojnica hrama Joanikija, živi u veri i nadi da će jednog dana kapije Đakovice, zabranjenog grada za Srbe, biti otvorene, kako bi raseljeni i prognani Srbi mogli da dođu u hram u kome su kršteni, koji je služio kao mesto sabiranja i radovanja.

Samuje Mati Joanikija ali njeno zaveštanje, kako kaže, zvona će zvoniti dok može rukama micati, čitati molitve i paliti sveće, je od Boga blagosloveno, zalog je da se žrtvom ljudska duša, kad to Svevišnji usudi, seli u carstvo nebesko.

Preporučujemo

Ostala je Mati Joanikija sama u hramu poslije "prelaska u carstvo nebesko mati Teoktiste igumanije Hrama septembra meseca prošle godine", ali se sa njom i njenim zalogom mati "hrani" dočekujući raširenih ruku i srca sve one koji uđu kroz 24 časa zaključanu kapiju čije ključeve duže pripadnici tzv Policije Kosova.

Sretna što su "dveri" poslije dužeg vremena otvorene širom otvara vrata na crkvi u kojoj sveće neprestano gore jer kako reče dok je noge drže,razum služi i rukama može podići nekoliko grama tešku sveću neće biti ugašena niti će prestati da se sa crkve oglašava zvono koje "hrišćane katoličke veroispovesti" podseća da pravoslavlje živi u gradu koji je nastao na obalama reke Miruše 1485. godine.

"Zna se, pričala je sveta Mati Teoktista, da se Đakovica pominje u turskom popisu iz 1485. godine i da je u toj varoši bilo naseljeno 67 porodica među kojima su svega dve bile arnautske", priča Mati i dodaje da njena radost življenja s Bogom često preraste u tugu dok isčitava zapise o životu i broju Srba u Đakovačkom vilajetu koje je njena sveta Mati Teoktista ostavila u zavete srpskoj crkvi.

Mati Joanikija zamonašila se pre petnaestak godina i po blagoslovu Vladike Teodosija izabrala je Hram Presvete Bogorodice jer je verovala i veruje da će srpstvo vaskrsnuti s vaskrsenjem i oživljavanjem Hrama koji je 2004. godine miniran i do temleja bio porušen.

Prenosi reči počivše mati Teoktiste da su Italijanski vojnici čuvajući svoje glave evakuisali pet starica iz Hrama u Visoke Dečane te da je hram ponovo oživeo 2011.godine kada je poslije 1999. godine prvi put služena Sveta arhijerejska liturgija.

"Na grobu mati Teoktiste izniklo je cveće jer je ona,svetica, verovala i molila se da se njena crkva obnovi i vaskrsne te da će sa njenim vaskrsenjem vaskrsnuti plač srpskog deteta na krštenju u hramu", izgovara mati Joanikija uverena da će proći vreme ljudskih nemani koje proždiru sve što je pravoslavno u Metohijskoj kotlini i njenoj Đakovici.

Mati Joanikija kao i njena "sveta Mati Teoktista" vodi posebno brigu da "zvona moraju zvoniti u vreme i na vreme" jer oglašavaju da je crkva živa i da ima pravoslavnih duša u Đakovici.

Teško se krećući uz pomoć štaka,pošto je nedavno polomila kuk,pristika dugme na prekidaču koji pokreće zvono a njegovo oglašavanje kako mati reče "da li iz straha od božjeg usuda“ili „straha od onog što su srpstvu učinili" izgoni iz kućice "Kosovskog policajca" koji na plus 38 celzijusovih stepeni u stavu mirno ispraća zvuke zvona sa pravoslavne svetinje.

"Čuvaju" oni mati Joanikiju i studenticu pedagogije Atanasiju Mihajlović iz Gračanice koja joj je pre nekoliko dana pristigla da joj narednih mesec dana bude na pomoći 24 časa i kako reče mati ne dozvoljavaju da ptica preleti zid visoke dva i po metra kojim je hram opasan.

"Stoje mi na raspolaganju i nude se da pomognu,da zaliju dvorište i plastenik,da kupe hranu ali sam uverena da to čine kako bi sa sebe i svojih naslednika skinuli zlo koje su sebi natovarili progonom srpstva i paljenjem svetinja", reče ona i dodade da ne "zaboravi" da sve dok je bratstva u Visokim Dečanima ni ona ni bilo ko ko dođe u njen Hram niće biti ni gladan ni žedan.

Napojiće se toplinom njenih reči i blagoslovima koje izgovara dok dočekuje i ispraća namernike zvog kojih kako poruči samuje i čamuje u Hramu na Miruši.

Moliće se mati da se vrati neko od nekoliko hiljada predratnih Srba posebno u rejonu sela uz granicu sa Albanijom jer u tim selima, među kojima je i rodno selo počivše Mati Teoktiste Biteš, u kome njena familija Kastratović i dan danas drži u svom posedu nekoliko stotina hektara njiva, livada i šuma uz poruku "Kastratovića imanje nije na prodaju".

(Telegraf.rs/N. Zejak)