DW: Postoji li potencijal za islamski ekstremizam u Novom Pazaru? Kroz 10 godina mnogo Srba prešlo na islam

Foto: RINA

Julsko sunce prži novopazarske ulice. Između dviju zlatarnica s velikim staklenim izlozima nalaze se gotovo neprimjetna drvena vrata. Kroz njih ulazi veliki broj muškaraca. Iznad vrata piše: "Hasan Čelebi Arap džamija". Vreme je džume (molitva petkom). Zvuk ezana s minareta širi se starom novopazarskom čaršijom, piše DW.

Novi Pazar je prethodnih dana bio poprilično prisutan u vestima u Srbiji i regiji. Zbog jednog meštanina koji je ubijen nakon što je napao pripadnika žandarmerije ispred Ambasade Izraela u Beogradu, sedmicu dana je u celoj Srbiji na snazi bio tzv. crveni nivo bezbednosnih pretnji od terorizma.

"To nije pravi vernik"

Bez obzira na to, život u Novom Pazaru teče uobičajeno mirno. Ulice su pune, kafići i trgovi također. Po izlasku iz džamije vernici se obuvaju i užurbano odlaze. Ekipa DW-a ih je pitala kako se osećaju nakon što je jedan pripadnik vehabija iz Novog Pazara u ime islama pokušao izvesti teroristički napad u Beogradu 29. juna.

"To nije pravi vernik", odgovara jedan čovek koji je izašao iz džamije. "Ko god čoveka želi da povredi, taj nije vernik, taj nije dobar musliman, ni vernik."

U pešačkoj zoni u centru grada meštani uglavnom ne žele pričati s novinarima. Među onima koji su ipak zastali nema nijedne žene. Na pitanje osećaju li se loše zbog bačene senke na njihov grad i njihovu veru, odgovaraju ovako:

"Nije dobro, ne miriše na dobro. Ovo je najveća greška", kaže Hajriz Osmanlić. "Je li to neko njega nagovorio, kako se to desilo, to jedini Bog zna. Da je normalan, ne bi to uradio. Ja sam se potresao, jako mi je krivo. Sad će ljudi imati drugačije mišljenje o nama. Zbog jedne osobe će stradati veliki broj ljudi. To je najveći problem."

"Ma za nas nema problema, to se desilo tamo, to su incidenti", kaže Mithad Kruševljanin. "Ne mislim da je to nešto organizirano, to je napravio pojedinac, zločin nad nedužnim policajcem koji je radio svoj posao."

"Konvertit-terorizam"

Rešad Plojović, zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji i muftija beogradski, za DW kaže da su i javnost u Srbiji, a posebno muslimani, bili iznenađeni činom nasilja koji je, kako naglašava, nazvan pravim imenom - terorizam.

Osim što su javno osudili napad na pripadnika žandarmerije, tražili su, kaže, i da se otkrije ko su nalogodavci, ko je planirao taj teroristički čin i za čije interese je on izveden.

"Činjenica da se to vezuje za islam i muslimane u ovoj državi govori da on najviše štete nanosi muslimanima u ovoj državi. A to znači da sigurno ovaj teroristički čin nije nešto što je proizvedeno, planirano ili urađeno u interesu muslimana u Srbiji. Najveću štetu od ovog čina ima i država Srbija i svi njeni građani. Zato nalogodavce, planere i naručitelje tog čina treba tražiti, kako izvan islamske zajednice, tako, slobodno mogu reći, i izvan granica Republike Srbije", smatra Rešad Plojović.

Muftija taj vid nasilja naziva "konvertit-terorizam", jer je počinitelj iz hrišćanstva prešao na islam. "Ne znamo gde, kako i kod koga je učio o islamu, ali akte nasilja, terorizma u ime islama danas čine i oni muslimani koji su konvertirali iz neverstva u veru. Bili su po imenu muslimani, ali daleko od svoje vere.

I onda su prosto napravili jedan radikalan zaokret u svom životu i, što bi rekli, oni su ’prikačeni na visoki napon’. A neko ih je svesno prikačio na visoki napon. Oni su postali pogodna meta za manipulaciju svetskih, poznatih, velikih, uticajnih centara moći koji žele na taj način ostvariti uticaj", ocjenjuje Plojović.

Potencijal za ekstremizam

Za analitičara iz Novog Pazara Tea Taraniša događaj u Beogradu je nestandardni slučaj radikalizacije jednog mladog čoveka koji je došao sa strane, ali se uspeo indoktrinirati upravo u Novom Pazaru - toliko da bude spreman na ovakvu akciju. I to da se, kaže, indoktrinira od pojedinaca koji deluju izvan kontrole islamskih zajednica.

Taraniš problem uočava i u islamskoj zajednici: "Postoje dve islamske zajednice (u Srbiji) i one se duži niz godina bave pre svega političkim pitanjima, a istovremeno se i politika bavi obema islamskim zajednicama. One zato propuštaju da se bave vernicima na taj način što mi sada imamo neke pojedince izvan islamskih zajednica koji ostvaruju svoj uticaj", kaže Taraniš.

Ovaj događaj ispred izraelske ambasade, kako kaže, nije bio neočekivan, jer na Novi Pazar se skreće pažnja kao na mesto u kojem postoji potencijal za ekstremizam.

"U samoj lokalnoj zajednici već duži niz godina postoji ta neka vrsta potencijala za ekstremizam. On je nekad otvoren i vidljiv, a nekad je tinjajući i nevidljiv", kaže Taraniš za DW i dodaje: "Dovoljno je možda da imate pet ili deset ljudi koji slede nekog pojedinca za kojeg smatraju da je autoritet i ta grupa može napraviti problem."

"Predvodi ih jedan malo ekstremniji"

Taraniš ističe i da je u zadnjih desetak godina bilo mnogo pravoslavaca koji su u Novom Pazaru prešli na islam. To je na društvenim mrežama, kako kaže, slavljeno i takvi pojedinci su dobro prihvaćeni.

Takođe dodaje da se na društvenim mrežama pojavljuju snimci iz okoline Novog Pazara gde se u zoru, u vreme izlaska sunca i jutarnje molitve, okupljaju ljudi na proplancima, a predvodi ih jedan kojeg smatraju, kako kaže Taraniš, "malo ekstremnijim".

"Ti ljudi su izvan islamske zajednice i tu i dalje ostaju", kaže sugovornik DW-a koji smatra da je takva pritajenost ekstremnijih pojedinaca vrlo opasna.

Taraniš objašnjava da su oni svoj rad preusmerili kroz nevladin sektor i humanitarnu pomoć. "Kroz humanitarni rad oni su u stvari sada postali mainstream u zajednici i vi im sada ne možete reći: 'Ti si ekstreman', kad ga vidite da svaki dan deli vrećice s humanitarnom pomoći ljudima koji su siromašni."

(Telegraf.rs)