Bila je toliko lepa da je bila skrivena iza zavese dok je čitala monahinjama: Njene mošti mnoge su iscelile

Osmi dan jula u novom kalendaru Srpske pravoslavne crkve posvećen je svetoj mučenici Fevroniji.

Ona je bila ćerka senatora Prosfora iz Rima. Da bi izbegla brak sa smrtnim čovekom, ona se zamonašila na istoku, u zemlji Asirskoj, u manastiru, gde je njena tetka, Vriena, bila igumanija.

Preporučujemo

Lisimah, sin velikaša, želeo je da se oženi Fevronijom, ali je car Dioklecijan sumnjao da je on potajni hrišćanin, pa ga poslao na istok, sa Selinom, njegovim stricem, da hvata i ubija hrišćane. Selin je bio surov kao zver i svuda je istrebljivao hrišćane.

Lisimah, naprotiv, gde god je mogao štedeo je hrišćane i sklanjao ih od svog strica. Pošto je napravio pustoš od hrišćana u Palmiri, Selin je došao u grad Sivapolj, blizu kog je bio manastir sa pedeset isposnica, među kojima je bila i Fevronija. Iako joj je bilo tek dvadeset godina, Fevroniju su  poštovali i u manastiru i u gradu zbog velike krotosti, mudrosti i uzdržljivosti.

U tom manastiru važilo je pravilo blažene Platonide, ranije igumanije, da se svaki dan petka provodi samo u molitvama i čitanju sveštenih knjiga, bez ikakvog drugog rada. Vriena je odredila Fevroniju da čita sestrama sveštene knjige, i to stojeći skrivena iza zavese, da nikome ne bi pažnju odvlačila krasota njenog lica. Kada je Selin čuo za Fevroniju, naredio je da mu je dovedu. Pa kad ona nije htela da se odrekne Hrista i pristane na brak sa smrtnim čovekom, on je naredio da je šibaju, potom da joj zube izbiju, da joj odseku ruke, pa prsi, pa noge i najzad da je poseku mačem. Ali mučitelja – toga istog dana snašla je strašna kazna Božja: bes je ušao u njega i obuzeo ga neki samrtni užas; u tom užasu on je udari glavom o mermerni stub i pao mrtav.

Lisimah je naredio da se njeno telo sakupi i odnese u manastir, gde je sahranjeno, a on se sa mnogim drugim vojnicima krstio. Od moštiju svete Fevronije bila su mnoga isceljenja, a i ona se javljala u dan njenog praznika i stajala na svom uobičajenom mestu među sestrama i sve sestre gledale su je sa strahom i radošću.

Sveta Fevronija je časno stradala i preselila se u večno blaženstvo 310. godine, a 363. godine mošti njene prenete su u Carigrad.

(Telegraf.rs)