Sećanja koja ne blede: Glas Roma sa Kosova odjekuje iz Francuske

Pre nekoliko dana posetio sam romsku zajednicu u Francuskoj, gde sam, kao i prošle godine u junu, otputovao na njihov poziv kako bih učestvovao u obeležavanju 13. juna - Dana sećanja na žrtve, prognane, ubijene i nestale Rome sa Kosova 1999. godine. Ovaj dan je prošle godine proglašen na konferenciji kojoj sam takođe prisustvovao, naglasio je Veljko Kajtazi, obraćajući se poslanicima u Hrvatskom parlamentu.

• Možete li nam reći nešto više o životu Roma na Kosovu pre 1999. godine?

- Romi su na Kosovu živeli više od šest vekova. Međutim, 1999. godine, tokom ratnog sukoba, u manje od 15 dana bili smo proterani iz svojih domova. Naše kuće su opljačkane i spaljene, mnogi su pretučeni i maltretirani, neki su ubijeni, a mnogi su stradali pokušavajući da pobegnu brodovima prema Crnoj Gori u potrazi za utočištem u drugim zemljama. Imao sam priliku da vidim dokumentarne materijale, filmove i fotografije iz leta 1999. godine i da razgovaram sa preživelima. Među spaljenim kućama bila je i moja porodična kuća, u kojoj sam živeo do preseljenja u gradski deo Kosovske Mitrovice. Patnja koju sam video duboko me dirnula i osetio sam moralnu obavezu da o strašnim događajima obavestim širu javnost.

Preporučujemo

• Kakva je bila podrška Roma iz drugih zemalja ovoj inicijativi?

- Prošle, a posebno ove godine, bio sam iznenađen podrškom koju su Romi iz drugih zemalja pružili ovoj inicijativi. U Francusku su doputovali njihovi predstavnici iz Nemačke, Belgije, Srbije i Hrvatske, ujedinjeni i odlučni da svetu upute jasnu poruku o masovnom stradanju Roma na Kosovu, o čemu se u političkom i javnom diskursu retko govorilo. Iznenadila me njihova organizovanost, jedinstvo i odlučnost u ostvarivanju svojih ciljeva, jasno iskazanih u „Deklaraciji o pogromu Roma sa Kosova 1999. godine“.

• Možete li nam reći nešto više o sadržaju „Deklaracije“?

- Deklaracija naglašava da je 1999. godina bila razdoblje ekstremne patnje za Rome na Kosovu. Potpisnici Deklaracije oštro su osudili sve oblike nasilja, diskriminacije i mržnje koji su doveli do pogroma Roma, te su se obavezali da pruže podršku i pomoć preživelima kako bi mogli da nastave život s dostojanstvom. Smatraju da ovaj tragični deo romske istorije treba biti poznat javnosti te uključen u obrazovne programe kako bi buduće generacije znale istinu, s ciljem sprečavanja sličnih tragedija u budućnosti.

• Kako planirate da promovišete „Deklaraciju“ i koliko je to važno?

- Deklaracija će biti upućena Ujedinjenim nacijama, Savetu Evrope, parlamentima i parlamentarnim odborima za ljudska prava u zemljama gde Romi žive, kao i svetskim i evropskim romskim organizacijama poput Međunarodne romske unije i Evropske romske unije, te organizacijama za ljudska prava poput Evropskog centra za prava Roma. Od suštinske važnosti je da se čuje istina, a ona je jako bolna, pre svega za moj narod koji je mnogo stradao na Kosovu.

• Da li je bilo značajnih podržavalaca ove inicijative?

- Da, podršku obeležavanju Dana sećanja i donošenju Deklaracije pružio je i Vanko Stefan Rouda, jedan od značajnih romskih delegata i učesnik Prvog svetskog kongresa Roma 1971. godine u Londonu. Takođe, podršku je pružio i Claude Cahn, poverenik za ljudska prava u Kancelariji visokog poverenika Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), putem video poruke. Istakao je da su Romi na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine bili meta etničkog čišćenja i naglasio važnost osiguravanja pravde i priznavanja prava romskih žrtava.

• Kakve je vaša poruka?

- Ponosan sam na jedinstvo i odlučnost evropske romske zajednice da ne prepuste zaboravu patnje i stradanja svojih bližnjih. Romi ponovo šalju poruku ne iz želje za osvetom, već iz razumevanja da je priznavanje i zaštita prava svih ljudi jedini put za izgradnju mirnog i sigurnog društva za sve etničke zajednice.

Ova poseta romskoj zajednici u Francuskoj još jednom je pokazala važnost međunarodne solidarnosti i priznanja patnji koje su Romi pretrpeli. Deklaracija o pogromu Roma sa Kosova 1999. godine predstavlja korak napred ka osiguravanju pravde i očuvanju sećanja na ovaj tragični period.

(Telegraf/A.N.)