Neće svi u gimnazije: Ovu stručnu školu upisali vukovci i odlikaši, ali jedna stvar brine sve

Foto: Marko Jovanović, mpn.gov.rs

Da je popularnost medicinskih škola kod malih maturanata i dalje na vrhuncu, saopštio je Forum srednjih stručnih škola nakon završenog još jednog upisnog kruga u toku škoske godine 2023/2024. godine.

- U nekim sredinama je za upis u medicinske škole za smer medicinskitehničar bilo nephodno minimum 91,60 kao što je slučaj u Novom Pazaru, a za zubnog tehničara 88,60, dok je za farmaceutskog tehničara bilo neophodno minimum 87,90 bodova. U Vranju je za Medicinsku školu, smer medicinska sestra bilo neophodno minimum 91,66 bodova, a u Leskovcu 89,35. U Kragujevcu za upis u Medicinsku školu na smer medicinska sestra tehničar bilo je neophodno minimum 88,48 bodova, a za smer pedijatrijska sestra 88,39 bodova, a za farmaceutskog tehničara 89,79 bodova. U Medicinskoj školi u Ćupriji za smer medicinska sestra tehničar bilo je potrebno minimum 85,18 bodova. U Sremskoj Mitrovici za Medicinsku školu, smer medicinska sestra tehničar bilo je neophgodno minimum 85,01 bodova, a za farmaceutskog tehničara 84,98 bodova. U Beogradu za Farmaceustku školu za smer farmaceutski tehničar bilo je potrebno najmanje 86,26 bodova, a za fizioterapeutskog tehničara 83,40 - navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

Ovo nam pokazuje da su odlični đaci, čak i vukovci, upisivali medicinske škole.

- Ovi podaci nam takođe pokazuju da je trend da će većina posle završene srednje škole otići u inostranstvo gde su primanja za ove profile značajno veća nego kod nas. Apelujemo da se povećaju zarade zdravstvenim radnicima kako nam najbolja omladina ne bi otišla iz zemlje. Među popularnim srednjim stručnim školama su i Vazduhoplovna akademija gde se za jedno mesto prijavilo i po četiri učenika, a gde je minimalni broj bodova za upis na smer aviotehničar bio 89,26. I drugi smerovi na ovoj školi su izuizetno polularni kod mladih maturanata, a bio je neophodan isti broj bodova kao i i za smer aviotehničar. Razlog popularnosti ove škole je dobra organizacija rada same škole, ali i dominantna praktična nastava i garantovano zaposlenje u zemlji, ali i inostranstvu - navodi Forum i dodaje:

- Takođe, ugostiteljstvo i turizam su jako popularni kod đaka koji su završili osnovnu školu. Razlog je dobra praktična nastava, ali i razvoj turizma u našoj zemlji i sve veća potreba za ovim profilom. Za smer kulinarski tehničar bilo je neophodno minimu oko 75 bodova, a i za ostale smerove, poput hotelijersko-restoraterski tehničar bio je neophodasn isti broj bodova. A za treći stepe zanimanje kuvar, 70,02 bodova. Možemo da zaključimo da će razvojem turizma i hotelijerstava samo u Beogradu u bliskoj budućnosti biti potrebno preko 100.000 radnika ovog profila.

Elektrotehničke škole, naručito IT smer je doživeo pad kada je u pitanju minimalan broj poena za upis, a takođe je primećeno i manje interesovanje kod malih maturanata za ove škole, iako su i dalje izuzetno popularne.

- U elektrotehničkoj školi "Nikola Tesla" za smer tehničar informacionih tehnologija bilo je neophodno minimum 92,75 bodova. Gimnazije su tradicionalno popunjene u velikim gradovima blizu univerziteta i visokih škola. Najtraženija gimnazija je "Jova Jovanović Zmaj" u Novom Sadu gde je za prirodno-matematički smer bilo neophodno minimum 97,20 poena. I ostale gimnazije su u velikim centrima veoma popularne i bio je neophodan veliki broj bodova za upis. Zabrinjavajući podatak je da gimnazije u manjim sredinama poput Jagodine, Paraćina, Bora, Zaječara, Knjaževca, Velike Plane, Čačka i drugih mesta su ostale poluprazne ili je ostalo još mesta koja mogu biti popunjena u drugim upisnim rokovima.

Srbija oskudeva sa dobrim majstorima, a pojedine srednje stručne škole godinama ne mogu da popune mesta iako su u pitanju zanimanja koja su deficitarna i dobro plaćena. Na primer, zavarivači mogu da imaju primanja kao radnici u IT sektoru, ali interesovanje za ovaj profil je i dalje jako malo.

- Srbija oskudeva i u zidarima, a građevinske škole su nam prazne iako se u zemlji gradi više nego ikada. Zato smo prinuđeni da radnu snagu u građevinarstvu uvozimo iz Kine, Turske i drugih zemalja. Poljoprivredne škole bi trebalo da budu među najtraženijim u našoj zemlji. Zato apelujemo na nadležne da urade sve što je u njihovoj moći kako bi ovi profili bili promovisani. Takođe predlažemo da se uradi bela knjiga za poljoprivredne škole.

(Telegraf.rs)