Julskо nevreme paralisalo Srbiju, ali i region: Profesor otkrio kako smo poremetili klimu

Printskrin K1

Nevreme u julu paralisalo je region. Olujni vetar, obilna kiša, grad i bujice vode na ulicama nosile su sve pred sobom, ostavljajući za sobom haos i razaranja.

Klimatske promene postaju sve ozbiljniji izazov za čovečanstvo. Prof. dr Vladimir Đurđević u emisij "Uranak" na televiziji K1, ističe da će situacija nažalost postati još teža ukoliko ne preduzmemo drastične mere. On objašnjava zašto je neophodno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na održive izvore energije:

Preporučujemo

"Biće, nažalost, još malo gore, jer da bismo zaustavili proces klimatskih promena, moramo da prestanemo da emitujemo gasove sa efektom staklene bašte, a to zahteva da prestanemo da koristimo ugalj, naftu i gas. To može da se uradi, nije lako, ali moraju da urade svi na svetu. Ako se bude uradilo u narednih 30 godina, onda ćemo videti jednu dodatnu eskalaciju ovog problema, ali gde mi možemo da se prilagodimo, gde možemo da povećamo dodatnu količinu zelenila koje bi prihvatilo ovu količinu padavina, gde možemo da poboljšamo sistem za odvod površinskih voda. Imaćemo šansu da se prilagodimo tome, ako ne ispunimo pariski sporazum, i nastavimo da emitujemo ugljen dioksid i u drugoj polovini ovog veka, nivo problema će biti veliki da nećemo da ne stanemo sa planete zemlje, ali ćemo non-stop da idemo u krug i da krpimo rupe",  kaže prof. Vladimir i dodaje:

"Moramo da prihvatimo da ćemo imati dodatnu promenu klime i da treba da radimo stvari kako bi ublažavali ovakve situacije kako bi ublažavali situacije, kako bi imali što manje šteta, gubitaka i ovakvog stanja".

Klimatske promene su ubrzale tokom poslednjih decenija. Prof. dr Vladimir Đurđević objašnjava zašto je trenutni tempo zagrevanja planete tako zabrinjavajuć:

"Ovaj sistem koji se kretao bio je jako brz, zbog čega je naglo dolazilo do promena. Zašto je na toplijoj planeti, koja je u proseku toplija za jedan stepen? Pre više hiljada godina, temperatura planete je oscilovala za deseti deo stepena, 0,1 ili 0,2 stepena, krećući se oko neke srednje vrednosti koja je bila 14 stepeni. Mi smo za sto godina povećali temperaturu za 1 stepen. Prirodne oscilacije smo uvećali za 10 puta i idemo u smeru iz kojeg nema nazad."

Kako vazduh postaje topliji, tako se i priroda vodenog ciklusa menja. profesor objašnjava ključnu ulogu temperature vazduha u formiranju padavina:

"Jedan stepen je važan, jer kada imate vazduh, možete da stavite određenu količinu vodene pare u taj vazduh. Ako stavite više od toga, dolazi do kondenzacije i formiraće se padavine. Što je vazduh topliji, taj rezervoar za vodenu paru je veći. Kada je vazduh topliji za jedan stepen u proseku, kao sada, u tom vazduhu ima sedam posto više vodene pare u proseku. Danas je atmosfera bogatija vodenom parom nego što je bila, a pošto je ona osnovni izvor padavina i osnovni izvor energije ovakvih sistema, što ima više vodene pare, svi ovakvi sistemi postaju energičniji i brže se razvijaju. Padaju veće količine padavina, nastaju veća zrna grada, vetar koji se formira oko oluje bude jači, jer taj vetar zavisi od toga koliko padavina ima u oluji u kratkom vremenskom intervalu", priča.

Kako Đurđević navodi, te oluje postaju snažnije nego pre, jer na raspolaganju imaju više 'goriva', koje im je potrebno, a to je vodena para koje danas ima mnogo više.

"Kako bude nastavila da raste temperatura, u atmosferi će biti još više vodene pare nego što ima danas, tako da svaka oluja u budućnosti može da bude gora. Sigurno ćemo se susresti sa takvom olujom. Možda ne ovog leta, možda ne sledećeg, ali u narednih 30 godina sigurno ćemo videti oluje koje su još razornije. Zbog toga je vreme danas razornije, poput olujnog nevremena, nego što je bilo pre, jer je atmosfera energičnija."

U našoj zemlji infrastruktura nije prilagođena za ovoliku količinu kiše

"Imamo sve više ekstremnih padavina, a manje onih umerenih. Naš režim padavina postaje takav da dugo nemamo kišu, a onda u kratkom vremenu padne velika količina kiše. Onda nastaju problemi jer naša infrastruktura nije prilagođena za tu kišu. Inženjeri su, kada su pravili odvode, uzimali u obzir kiše od pre 50 godina, koje se sada sve ređe javljaju", kaže profesor i dodaje:

"Umesto da poboljšamo taj sistem koji bi mogao da ublaži te probleme, mi ga pogoršavamo uklanjanjem zelenila. Kada imate zelenu površinu, zemlja može da upija vodu, ali kada betonirate, sva voda se skuplja u bujične tokove. Krošnje drveća mogu da zadrže veliku količinu kiše."

Evropa se suočava sa rapidnim promenama u temperaturi, posebno istočna Evropa ističe se kao područje sa najbržim zagrevanjem na kontinentu.

Prof. dr Vladimir Đurđević elaborira:

"Cela Evropa počinje da izbija na vodeća mesta po pitanju zagrevanja kao kontinenta. Unutar Evrope, posebno sa istočnom Evropom u regionu u kome smo mi, zagrevanje je veće iznad kopna nego iznad okeana, a na severnom polu je veće nego u umerenim širinama. Nivo zagrevanja zavisi od toga kako vazdušne mase putuju; nije samo priča o tome da vazduh postaje topliji, već se menja i način kako se vazduh distribuira. Mi se nalazimo na položaju koji donosi češće toplije vreme iz Afrike. Kod nas se planetarna cirkulacija češće menja, tako da imamo često te prilive toplog vazduha sa severa Afrike, što uzrokuje da je naš porast temperature veći nego globalni prosek. Iako možda nismo prvi na planeti, istočna Evropa je jedno od područja gde se klimatske promene dešavaju brže od proseka. To nas čini prilično ranjivim regionom, a promene su kod nas veoma očigledne".

Ekonomski uticaji klimatskih promena postaju sve očigledniji kako se gubici nagomilavaju u našem godišnjem bruto domaćem proizvodu. Prof. dr Vladimir Đurđević ističe:

"Gubici se već vide u našem godišnjem bruto domaćem proizvodu. U proseku imamo deset posto manje para u odnosu na to koliko bismo imali da nije bilo klimatskih promena. Obično akcija počne kada se izgube ozbiljne pare ili kada dođe do eskalacije globalnih tenzija, kao što su klimatski migranti. Mnogo ljudi će želeti da se premesti na druge lokacije zbog neprijatnih životnih uslova u svojim regijama, jer na svakih mesec dana imaju ekstremne vremenske uslove. Ljudi se već danas pomeraju; klimatski migranti su značajan deo globalnih migracija. To nije toliko vidljivo jer su uglavnom interni migranti koji se unutar svojih zemalja premeštaju na druge lokacije zbog poplava, suša i sličnih razloga. U trenutku kada počnu da prelaze granice, političare će mnogo više interesovati klimatske promene nego sada."

Kakva budućnost nas čeka usled klimatskih promena? Prof. dr Vladimir Đurđević nas upozorava na potencijalne scenarije:

"Imaćemo leta koja će ličiti na Grčku. Možda malo i šaljivo predviđanje, očekujte da će u Srbiji za 30 godina biti dvokratno radno vreme u toku leta, jer niko neće moći da izdrži te vrućine", zaključio je prof. dr Vladimir Đurđević u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs)