Ako ne znate ove 4 tehnike, vi i niste plivač: Spasilac Ivan objasnio razliku, ovo su najugroženiji kupači

Foto: Nikola Tomić

U Srbiji, svake godine između 40 do 50 ljudi izgubi život zbog davljenja u rekama, jezerima ili bazenima.

Pitanje bezbednosti naših kupališta postaje sve važnije. Ko su najugroženiji kupači i kako im pomoći u slučaju nezgode, a da se ne ugrozi ni davljenik ni spasilac?

Preporučujemo

O ovim ključnim pitanjima u emisiji "Uranak" na televiziji K1 razgovaramo sa dr Biserkom Obradović i Ivanom Milenovićem, spasiocem.

Foto: K1

"Moramo poštovati zahteve vode, što znači da moramo znati gde i u koju vodu ulazimo. Potrebno je ići na regulisano kupalište gde postoje spasioci. Sa druge strane, moramo znati kako ulaziti u vodu. SZO je objavila da godišnje 18 miliona ljudi izgubi život zbog kardiovaskularnih oboljenja. Osim utapanja, velika opasnost je i šok koji nastaje ako naglo uđemo sa sunca u vodu. Dolazi do sužavanja krvnih sudova, porasta pulsa i mogućnosti infarkta. To su velike opasnosti u kojima mnogi izgube život", kaže doktorka, objašnjavajući kako hronični bolesnici trebaju da se rashlade:

Foto: K1

"Oni moraju uzimati redovnu terapiju i izlaziti na plažu u određeno vreme, što je do 10 sati ujutru ili posle 17 sati popodne. Ulazak u vodu mora biti postepen, počevši od vrata, ruku i nogu, prilagođavajući našu temperaturu temperaturi vode. Tek tada je bezbedno bućnuti, jer nagli ulazak u vodu može biti izuzetno opasan. Takođe, važno je pratiti koliko vremena provodimo u vodi, jer može doći do hipotermije usled hladne vode, što može smanjiti našu telesnu temperaturu. U slučaju hipotermije, možda nećemo osetiti hladnoću u vodi, ali ćemo se osećati izuzetno slabo i iscrpljeno. Ako ne izađemo na vreme, to može biti fatalno", dodaje doktorka.

"Ako je temperatura vode iznad 22-23 stepena, to je u redu, ali ako je voda hladnija, može doći do hipotermije.

Doktorka objašnjava i zbog čega tokom velikih vrućina ne treba izlaziti napolje bez preke potrebe

"Kada je velika vrućina, naš organizam želi da otpusti više toplote tako što se šire krvni sudovi i znojimo se. Širenjem krvnih sudova i znojenjem gubimo veliku količinu tečnosti, zbog čega nam krv postaje koncentrovanija. Sa druge strane, dolazi do pada krvnog pritiska, što može izazvati vrtoglavicu i glavobolju, a u ekstremnim slučajevima dovesti do kolapsa. Takođe, UV zračenje u tom periodu je najveće. Poseban izazov je za malu decu, jer deca do druge godine života nemaju izgrađen termoregulacioni sistem. Oni se ne znoje, ne mogu da regulišu svoju temperaturu, jedino mogu da reaguju tako što im se pojavljuje osip po telu, te decu treba ostaviti u zatvorenom prostoru. Iako se mnogi zavaravaju da su pod suncobranom, i pod njim se može potamneti, UV zraci probijaju kroz njega, kao i kroz providnu odeću. Najveći broj infarkta se dešava leti, zato što nam je krv gušća i često dolazi do stvaranja embolusa, koji uzrokuju infarkte."

Doktorka savetuje da se nikako naglo ne ulazi u vodu, ali ni u rashlađene prostorije

"To je šok za organizam. Dolazi do naglog suženja krvnih sudova, skoka krvnog pritiska i pulsa, što može dovesti do pucanja krvnog suda zbog naglog skoka pritiska. Zbog toga nije poželjno ni mlađim osobama ni zdravim ljudima naglo ulaziti u vodu. Isti princip važi i za klima uređaje. Nikako ne biste smeli naglo ulaziti u potpuno rashlađenu prostoriju; pre ulaska treba postepeno prilagođavati organizam. Preporučuje se zadržavanje u predsoblju ili nekoj drugoj prostoriji kako bi se organizam adaptirao. Slično je i kada bismo sa zagrejane plaže skočili u hladnu vodu."

Doktorka ističe da nakon jela, nikako u vodu ne treba ulaziti minimum pola sata

""Posle obroka, kafe ili napitaka, pola sata ne smemo ulaziti u vodu, jer naša krv ide prema crevima da pomogne u varenju, što može uzrokovati pad krvnog pritiska. Moramo voditi računa kada idemo na kupanje, a alkohol je posebno opasan tokom visokih temperatura" - zaključila je dr Biserka Obradović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Spasioc Ivan MIilenković, objasnio je razliku između plivača, ne plivača i kupača

"Plivač je osoba koja poznaje sve tri tehnike plivanja, što znači da može da pliva sa glavom u vodi, da održava horizontalni položaj sa licem okrenutim ka dnu, da pliva u horizontalnom položaju sa licem okrenutim ka nebu i da može da stoji vertikalno i da zaroni. Kada ste sposobni za ove veštine, smatrate se plivačem; u suprotnom, niste plivač. Prvi deo obuke u plivanju je naučiti disati, jer voda nije naša prirodna sredina. Prvo moramo normalno disati dok smo u vodi, jer to je osnovni korak", rekao je Ivan, objašnjavajući da su najrizičniji polu-plivači, odnosno oni koji se smatraju kupačima:

"Najrizičnija grupa su polu-plivači, oni koji misle da znaju da plivaju. Svi oni mogu da plivaju prsno ili kraul, uz neke modifikacije, i eventualno da zaronjaju, ali čim se suoče sa travom ili velikim talasima, mogu imati probleme. Pokušavaju da prevaziđu svoje sposobnosti pokušavajući da pređu veću udaljenost."

(Telegraf.rs)