Šta Srbima znači Vidovdan?

Foto: Shutterstock

U Srbiji se danas nizom manifestacija obeležava nacionalni praznik Vidovdan, kao i 635. godišnjica Boja na Kosovu, a tim povodom u Kruševcu će biti održana centralna manifestacija i svečana sednica Vlade Srbije.

Šta je Vidovdan Srbima?

Vidovdan je veliki nacionalni praznik Srba i državni praznik kojim se izražava poštovanje i zahvalnost svima koji su se borili za otadžbinu.

Preporučujemo

Srpska pravoslavna crkva, njeni vernici, Srbi uopšte, Vidovdan obeležavaju s posebnim poštovanjem, pre svega kao sećanje na svesnu žrtvu kneza Lazara, kosovskog mučenika, i svih njegovih saboraca, u Boju na Kosovu na Vidovdan 1389, protiv Turaka.

Nakon boja, telo kneza Lazara je preneto i sahranjeno u njegovoj zadužbini, manastiru Ravanici kod Ćuprije, a zatim preneto u Ravanicu Sremsku, odakle je 1942. godine preneto u Sabornu Crkvu u Beogradu.

Sada se njegove svete i čudotvorne mošti nalaze u manastiru Ravanica kod Ćuprije, gde se dešavaju mnoga čudesa i isceljenja bolesnih i ubogih. Svima onima koji mu se sa iskrenom molitvom obrate on pomaže.

Za vreme svog života obnovio je manastir Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Lazaricu i mnoge druge crkve i manastire.

Vidovdan je kao praznik Srpska pravoslavna crkva prvi put unela u svoj kalendar 1892. godine.

Svi potonji oslobodilački napori Srba uvek su bili i u znaku Kosova. Vodeća odrednica oslobodilačke borbe tokom čitavog 19. veka bila je poziv na oslobođenje Kosova.

S posebnim pijetetom Vidovdan je na državnom nivou u Srbiji obeležavan 1889, kada je u Kruševcu, odakle je knez Lazar krenuo u Boj na Kosovo 1389, povodom pet vekova od bitke, održana velika manifestacija. Tada je izgrađen i reprezentativan spomenik na centralnog gradskom trgu.

Na Vidovdan 1919. godine potpisan je i Versajski sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat, dok je 1921. godine kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1948. godine na Vidovdan je doneta Rezolucija Informbiroa kojom se Titova Jugoslavija razišla sa Staljinovim Sovjetskim savezom.

Sveti arhijerejski sabor SPC je 1961. godine ustanovio praznik posvećen Svetim srpskim mučenicima postradalim za veru Hristovu, od vremena Svetog velikomučenika Kneza Lazara do danas, dok se od 1969. godine, proslavlja i uspomena svih novomučenika srpskih, njih 7.000, i peva im se posebna služba, koju je sastavio Sveti Vladika Nikolaj.

Sva njihova imena zna samo Gospod Isus Hristos, koga su svojim mučeništvom oni proslavili. Taj praznik se proslavlja zajedno sa Vidovdanom.

U red novomučenika srpskih upisani su i svi oni koji su postradali za otačastvo u borbi protiv albanskih terorista i u agresiji NATO-a 1998/1999. godine. Svojom žrtvom oni su nas trajno zadužili.

"Junaci otadžbine", u kojoj se nalaze biografije i fotografije više od 1.000 poginulih i nestalih pripadnika Vojske SCG i MUP-a Republike Srbije, od 10. februara 1998. do okončanja agresije NATO-a na našu zemlju, i spisak njihovih imena sa molbom da se u crkvama i manastirima pominju na liturgijama u određene dane.

Slobodan Milošević izručen je na Vidovdan 28. juna 2001. Haškom tribunalu kasno popodne.

Kako će danas biti obeležen praznik?

Sednici Vlade, u Gradskoj kući u Kruševcu, prethodiće deo centralne državne ceremonije obeležavanja Dana sećanja na vladavinu kneza Lazara - 28. jun, koju će predvoditi predsednik vlade Miloš Vučević.

U manastiru Ravanica ujutru će biti održan parastos Svetom knezu Lazaru i Kosovskim junacima koji će služiti vladika Ignjatije i sveštenstvo SPC, a kome će prisustvovati premijer Vučević.

Njega će u manastirskoj porti dočekati vladika braničevski Ignjatije i igumanija mati Marija.

Gosti će potom otići da se poklone ispred kivota kneza Lazara Hrebeljanovića i upale sveće.

Vladika braničevski će služiti liturgiju od 9.00 sati.

U Gradskoj kući u Kruševcu, u 11.20 časova, počeće sednica vlade, a u 12.00 sati premijer Vučević položiće vence na Spomenik Kosovskim junacima.

Premijer će se zatim obratiti javnosti, a od 12.30 sati predviđen je obilazak Taktičko - tehničkog zbora, odnosno prikaza naoružanja i opreme.

Praznik će, kao i svake godine, biti obeležena i na Kosovu i Metohiji.

U manastiru Gračanica će biti završena višednevna manifestacija obeležavanja Vidovdana.

U porti manastira Gračanica biće služena liturgija i obavljeno sečenje Vidovdanskog kolača, a biće dodeljene i medalje "Majka devet Jugovića".

Na Gazimestanu biće služen parastos, a program počinje od 9.00 časova.

Kruševac i ovog 28. juna obeležava Dan Grada - Vidovdan.

Obeležavanje Vidovdana u Kruševcu počeće polaganjem venaca i svetom liturgijom u crkvi Lazarici sa početkom u 7.30 časova, a u 10 sati je litija i pomen kod spomenika Kosovskim junacima.

U 13 sati je polaganje cveća u organizaciji Grada kod spomenika Kosovskim junacima, a u 17 časova je otvaranje novog igrališta za odbojku na pesku (kod Hale sportova), sat kasnije otkrivanje bisti glumcima Miliji Vukoviću i Marku Živiću, na Trgu glumaca.

Za 19 časova zakazana je svečana sednica Skupštine grada Kruševca na kojoj će biti dodeljene Vidovdanska nagrada i priznanja.

Ovogodišnji dobitnik Vidovdanske nagrade je prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali.

Kada je reč o Čačku, za Vidovdan na ustaničkom Ljubiću održaće se velika narodna svetkovina "Carski i Tanaskovi dani", posvećena slavnoj srpskoj istoriji od Kosova pa do današnjeg dana.

Kako je dobio ime Vidovdan?

O poreklu narodnog naziva za ovaj praznik postoji više verzija, ali nijedna nije dokazana odnosno potvrđena. Po jednoj je ovaj praznik nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog. Po drugoj interpretaciji su poštovanje svetog Vida (lat. Sanctus Vitus) doneli sa sobom nemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu. Međutim treba imati u vidu da su u Polablju gde je takođe poštovan Svetovid, njegova svetilišta mahom zamenjena crkvama posvećenim svetom Vitu.

Po trećoj interpretaciji, u pitanju je ostatak Zapadnog hrišćanstva iz vremena dok je među Srbima bio jači uticaj Rima nego Carigrada. Vidovdan je fiksni praznik koji Rimokatolička crkva obeležava 15. juna i posvećen je sv. Vidu, a sam kult Svetog Vida je bio vrlo jak među južnoslovenskim rimokatolicima. Na to upućuje istovetnost u datumu (28. jun je 15. jun po starom kalendaru) i odsustvo kulta ovog ranohrišćanskog svetitelja u pravoslavnom hrišćanstvu.

(Telegraf.rs/Tanjug)