Danas se obeležava veliki srpski praznik, simbol vere i hrabrosti: Ovi događaji odigrali su se baš na Vidovdan

Danas Srbi širom sveta obeležavaju veliki nacionalni praznik Srba - Vidovdan. Ovaj dan nije samo datum u kalendaru, već duboko ukorenjen simbol hrabrosti, vere i nacionalnog identiteta .

Srpska pravoslavna crkva i vernici širom sveta s posebnim poštovanjem obeležavaju Vidovdan kao dan sećanja na kneza Lazara, kosovskog junaka, i njegove hrabre saborce koji su se 1389. godine borili na Kosovu polju protiv nadmoćnih osvajača Turaka. Ovaj dan nije samo podsećanje na Kosovsku bitku, već i na hrabrost i žrtvu koje su učinili kako bi odbranili veru i otadžbinu.

Preporučujemo

Vidovdan je više od samo istorijskog datuma - to je prilika da se podsetimo naše kolektivne hrabrosti, vere i jedinstva kao naroda. Kroz vekove, Vidovdan je ostao simbol srpskog otpora protiv nepravde i simbol trajne borbe za pravdu i slobodu. Knez Lazar ostao je večito nadahnuće Srbima u borbi protiv svih koji su im veru i slobodu narušavali ili oduzimali.

Posle Boja na Marici, pokušaja otpora Turcima braće Mrnjavčevič, septembra 1371, Bitka na Kosovu juna 1389, bila je najkrupniji otpor turskoj navali na Evropu uopšte u tom veku.

Pretpostavlja se da se u Boju na Kosovu borilo 15 do 20 hiljada ratnika na srpskoj strani, protiv oko 30.000 Turaka.

Boj na Kosovu bio je strahovita borba, a njegovoj žestini svedoči i jedinstven slučaj da su oba vladara poginula.

U boju je poginuo i sultan Murat, što je jedinstven slučaj u turskoj istoriji. Ubio ga je Miloš Obilić, takođe svesno žrtvujući sebe. Njegovo ime postalo je otuda u srpskoj epici, tradiciji uopšte, pojam izuzetne sasvim nesebične hrabrosti. Tokom Boja na Kosovu knez Lazar je posečen, po zarobljavanju Turaka.

Svesna žrtva kosovskih mučenika postupno je kod Srba prerasla u večiti uzor, postala je deo nacionalnog predanja, trajni podsetnik na neophodnost otpora i borbe. Verski i moralni motivi nalagali su da se turskim napadačima pruži otpor bez obzira na posledice.

Svi kasniji oslobodilački napori Srba uvek su bili u znaku Kosova. Vodeća odrednica oslobodilačke borbe tokom čitavog 19. veka bila je poziv na oslobođenje Kosova.

Vidovdan se sticajem okolnosti ispostavio kao važan datum 

Tako je upravo na Vidovdan 1914. godine, u Sarajevu, nacionalni revolucionar Gavrilo Princip izvršio atentat na Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Austrougarske. Vlastima u Beču, verovatno i zbog pritiska iz Berlina, tragedija u Sarajevu poslužila je kao izgovor za ultimatum i potom napad na Srbiju, čime je započet Prvi svetski rat.

Versajski mirovni sporazum između zemalja pobednica Antante i Nemačke, vinovnice Prvog svetskog rata, potpisan je upravo na Vidovdan 1919. godine.

Dve godine potom, 1921, Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je na Vidovdan prvi Ustav zajedničke države, otuda nazivan Vidovdanski.

Ranije, u 19. veku, sporazum između Srbije i Austrougarske, poznat kao Tajna konvencija, potpisan je na Vidovdan 1881. godine. Pošto je Rusija marta 1878. nametnula takozvani Sanstefanski mir sasvim nasuprot interesima Srbije, izmišljajući odnekud Veliku Bugarsku na srpskim etničkim prostorima, Milan Obrenović, knez, potom kralj Srbije, teško razočaran, sklopio je sporazum sa Bečom.

U novijoj istoriji, Rezolucija Informbiroa o stanju u KPJ pojavila se upravo na Vidovdan 1948. Rezolucijom su pozivane takozvane zdrave snage da zbace vrh jugoslovenske partije. Javnost tadašnje Jugoslavije upoznata je s njenom sadržinom dva dana docnije.

S posebnim pijetetom Vidovdan je na državnom nivou u Srbiji obeležavan 1889, kada je u Kruševcu, odakle je knez Lazar krenuo u Boj na Kosovo 1389, povodom pet vekova od bitke, održana velika manifestacija. Tada je izgrađen i reprezentativan spomenik na centralnom gradskom trgu.

Svake godine, o Vidovdanu, prisećamo se Svetog kneza Lazara, kosovskih mučenika, kao i svih drugih koji su se žrtvovali za veru i otadžbinu.

Dok se pripremamo da obeležimo ovaj veliki praznik, ne zaboravimo da je Vidovdan dan kada se kao narod okupljamo da odamo počast našim junacima i da se zajedno podsetimo naše istorijske baštine koja nas čini jedinstvenima. Neka nam Vidovdan uvek bude podsticaj da čuvamo naše vrednosti i da se zajedno borimo za bolju budućnost.

(Telegraf.rs)