Star 125 godina i zaštićen kao prirodno dobro, a ne može da mu se priđe: Traži se vlasnik kuće u Zrenjaninu

Čarnojevićeva ulica u Zrenjaninu, Printskrin: Google maps

Sudbina jednog od najstarijih hrastova lužnjaka na teritoriji srednjeg Banata zavisi od dobre volje vlasnika kuće u Čarnojevićevoj ulici u Zrenjaninu, navodi Zrenjaninski.

Naime, ovaj hrast lužnjak, star najmanje 125 godina, velikih dimenzija i neobične krošnje, jajastog oblika, nalazi se u dvorišnom delu kuće koja je u privatnom vlasništvu. Zato do drveta, koje je vitalno, ali kome su potrebne mere zaštite, stručnjaci ne mogu do dođu.

Preporučujemo

I dok je prethodna vlasnica kuće dobro sarađivala sa stručnjacima iz Ustanove „Rezervati prirode“, sadašnje vlasnike je nemoguće pronaći.

"Pokušavali smo da novim vlasnicima uručimo pismeni zahtev za ulazak na parcelu gde se nalazi hrast lužnjak, ali svaki put se zahtev vraćao uz obaveštenje da nije uručen“, piše u Planu upravljanja spomenikom prirode za period od 2024. do 2028. godine.

U dokumentu se dodaje da je, prema poslednjim informacijama, vlasnik državljanin Bosne i Hercegovine, što dodatno komplikuje primenu adekvatnih mera brige oko prirodnog dobra.

Odlukom o zaštiti spomenika prirode, hrast lužnjak je pre više od jedne decenije proglašen za zaštićeno prirodno dobro treće kategorije, i to na osnovu Studije zaštite iz 2005. godine koju je izradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. O ovom spomeniku prirode trebalo bi da brine Ustanova „Rezervati prirode“ iz Zrenjanina.

Inače, monumentalni hrast s kraja 19. veka, visok je oko 21 metar. Deblo do prvih grana visoko je 3,5 metara, obim debla je 3,3 metra, a prečnik krošnje je oko 16 metara.

"Iako je biljka vitalna, uočavaju se promene u izgledu i strukturi krošnje. Zbog sušnih i vrelih letnjih meseci poslednjih godina, obrade i setve povrća u senci hrasta, vršni deo krošnje se proređuje zbog slabijeg rasta letorasta, dok donje grane značajnije bujaju. Karakterističan obrnuto jajasti oblik ovog stabla prolazi kroz fazu preraspodele dotoka hraniva, pa se oblik krošnje polako menja“, navodi se u Planu upravljanja.

To sve znači da u naredne četiri godine hrast lužnjak mora biti pod budnim okom stručnjaka. U ovom trenutku izgleda da je to nemoguća misija, jer hrastu ne može ni da se priđe, a kamoli da se njegovo stanje kontinuirano prati.

(Telegraf.rs)