Oluje danima besne Srbijom, na nebu strašni prizori, pominje se i HAARP: Otkrivamo pravu istinu

Foto: Pixabay

Srbija i naš region poslednjih dana na čestom udaru nestabilnosti sa pljuskovima i grmljavinom, lokalno ima grada i jačih nepogoda.

Pojedini su to ponovo iskoristili da je to uzrokavno veštačkim putem, a da ne vremenske procese utiče i HAARP.

Preporučujemo

Foto: Wikimedia/Michael Kleiman, US Air Force

Dakle, to nije tačno. Nalazimo se u delu godine kada su ovakve pojave u našim predelima uobičajena pojava, a u vlažnim tropskim i svakodnevna.

Nepogode koje su prethodnih dana pogađale naše područje, mogu nastati na više načina.

Kada je vreme veoma toplo, uz puno vlage, unutar takve vazdušne mase dolazi do naglog uzdizanja vazduha i stavaranja moćnih oblaka vertikalnih razvoja (kumulonimbusa) i do nastanka jakih pljuskova, električnih praženjenja, pa i grada i drugih jačih nepogoda, poput superćelijskih oluja, a iz njih i tornada.

Ovi oblaci vertikalno mogu da se razviju i do visine od  15 do 20 kilometara, pa i više, ali horizontalno ne zauzimaju veliki prsotor i lokalnog su karaktera.

Foto: Đorđe Đurić

Kako će se oblak kretati i premeštati, zavisi i od visinskih strujanja.

Ove oluje i nepogode mogu nastati i kada topao vazduh naiđe na planinsku prepreku, počinje uzdizanje i na isti način stvaranja oblaka.

Kumulonimbusi i nepogode mog nastati i druž atmosferskog fronta ili neposredno ispred njih, kada hladna vazdušna masa naiđe na pregrajeno tlo. Tada se vazduh naglo uzdiže u vidu klina i hladi i to dovodi do stavranja moćnih oluja.

Ovih dana Srbija je i pod uticajem ciklona (polja niskog vazdušnog pritiska) sa centrom iznad Đenovskog zaliva.

On stavra idealne uslove za formiranje kumulonimbusa i grmljavinskih nepogoda nad našim predelima, a njegov poližaj je takav da se Srbija nalazi u prednjem delu i da preovladavaju jugozapadna visinska strujanja, pa se i ovi sistemi tako premeštaju.

S obzirom na to da preovladavaju izražena južna strujanja, osim tople vazdušne mase, sa juga nam stižu i čestice pustinjskog peska i prašine, poreklom sa severa Afrike i iz Sahare.

Iz tog razloga atmosfera je zamućena, što se može osmotriti i po fascinatnim zalascima sunca, ili po tome što vedro nebo ne bude u potpunosti plavo.

Foto: Đorđe Đurić

U predelima sa padavinama, kiša sadrži te čestice peska, pa onda pada prljava ili obojena kiša, a što se može osmotriti na vozilima, vegataciji i na nekim drugim predmetima.

Foto: Đorđe Đurić

(Telegraf.rs)