"Snimao sam spaljene romske kuće na Kosovu 1999. godine": Nedžmedin Neziri o progonu Roma od strane Albanaca

Foto: Roma Antidiscrimination Network

Nedžmedin Neziri, romski poeta i dugogodišnji aktivista, rođen u Kosovskoj Mitrovici, a trenutno živi u Strazburu u Francuskoj, priredio je izložbu na Komemorativnom skupu povodom stradanja Roma tokom  rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, koja je održana od 12. do 14. juna u francuskom gradu Troyes.

Izložba prikazuje stradanje Roma tokom 90-ih godina prošlog veka i pre NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije.

Preporučujemo

Neziri je govorio o poteškoćama koje je doživeo sa svojom porodicom tokom rata na Kosovu i Metohiji i kako je uspeo da sačini pisane tragove, fotografije i video materijale koji su sastavni deo izložbe.

- Bio sam u Francuskoj kada je rat počeo, ali sam odmah pokušao da se vratim u svoju rodnu kuću u Kosovskoj Mitrovici. Pratio sam medije, ali istina se nije poklapala sa izveštavanjima. Bilo je velikih i uzaludnih stradanja nedužnih ljudi. Zato sam odlučio da se borim za istinu. Uzeo sam fotoaparat, olovku i rokovnik i počeo da dokumentujem sve što se događalo u mom naselju i gradu. To je bilo veoma opasno, veliki broj ljudi je tih dana i nedelja nestalo ili ubijeno - kaže on za Telegraf.rs.

Neziri je opisao strahote početka bombardovanja i izbeglištva u Mađarskoj:

- Krenuo sam sa porodicom iz Francuske ka Srbiji. Pokušali smo da uđemo u Srbiju, ali su nas Mađari pritvorili na mesec dana. Bilo je strašno, a mediji su prikazivali kako su romska naselja širom Kosova u plamenu. Nakon mesec dana vratili su nas u Francusku. Nisam mogao da se smirim zbog nepravde prema Romima.

Kako kaže Neziri, uspeo je da se vrati na Kosovo tokom bombardovanja kako bi zaštitio romsku zajednicu:

- Osećao sam se sigurnim zbog dvojnog državljanstva, srpskog i francuskog, i zbog prijatelja srpske nacionalnosti. Ušao sam u romsko naselje sa KFOR vojnicima, iako su me upozorili na opasnosti. Bez obzira na to, nastavio sam da snimam i obilazim spaljene i opljačkane romske kuće.

Neziri je bio svestan opasnosti...

- Znao sam da mogu stradati. U tom momentu nikome nije odgovarala istina o romskoj zajednici. Međutim, moja istrajnost je nadvladala strah. Hteo sam da pokažem međunarodnoj zajednici koliko su Romi stradali i da su ostali bez ičega. Doživljavali su nas kao građane petog reda. Morao sam da pokažem da Romi nisu samo veseo temperament, muzika i umetnost, već da imamo velike problem o kojima niko ne govori - priča ovaj umetnik.

Prema njegovim saznanjima, više od 150.000 Roma izbeglo je sa Kosova tokom bombardovanja.

- Većina danas živi u EU, ali Srbija je naša matična zemlja i nikada ni jedna druga država neće nam biti draža. Nadam se da će Srbija pomoći ovim ljudima. Želimo da imamo državljanstva svoje matične zemlje, Srbije - tvrdi on.

Neziri ističe da romski narod nije ratoboran i želi mir sa svima.

- Napisao sam mnogo pesama na tu temu. Romi žele mir i pravdu. Srbija mora stati iza nas - rekao je Neziri, dodajući da bi se odmah vratio u Srbiju sa porodicom ukoliko država obezbedi uslove za povratak.

Neziri je više od 30 godina u romskom pokretu i dobro poznaje probleme romske zajednice, kako u Evropi, tako i u Srbiji. Želi da pomogne u integraciji romske zajednice i nikada neće odustati od toga.

(Telegraf.rs/A. N.)