"Nema smrti bez sudnjeg dana": Gojko je preživeo nemoguće, kosti su samo pucale, brine ga šta je sledeće

Gojko Drobnjak iz sela Brakovac kod Prijepolja, nedaleko od granice sa Crnom Gorom živi je svedok da nema smrti bez sudnjeg dana. Više od deset puta njegov život visio je o koncu, dok je padao sa krova kuće, ili kada ga je pregazio traktor. Ali iz svake nesreće izdigao se kao Feniks iz pepela i još je na nogama.

- Mnogi se pitaju da li čovek može na nogama biti posle svega što se meni desilo, a ja zahvalan Bogu na životu koji mi je podario. Lomio sam pršljenove, nijedno rebro nemam čitavo, svako sam najmanje po dva puta lomio - započinje priču za agenciju RINA, ovaj vredni gorštak.

Preporučujemo

Jednu od ozbiljnih povreda zadobio je prilikom prepokrivanja kuće, kada je pao sa visine od preko deset metara.

- Sa tavana sam pao unutar kuće, i sa visine udario dikretno u stepenice, zatim sam se kotrljao sve do prizemlja. Kada je došla Hitna pomoć, konstatovali su da nemam preloma, medjutim kada su me odvezli u bolnicu, konstatovali su da sam na jednoj strani slomio pet, a na drugoj šest rebara i levo rame, sav sam bio u komadima - kaže Drobnjak i dodaje da je posle dve godine ponovo pao sa krova nove kuće i tada je povredio dva pršljena.

Međutim, to nije jedini put kada je Gojko doživeo povrede opasne po život i ostao na nogama. Još uvek se seća teške nesreće sa traktrom u kojoj ga je samo, kako kaže, dragi Bog spasio. I njega i njegovu porodicu.

- Tada su mi tri ćerke i žena bile u traktoru. Hvala Bogu tada mi je sve njih spasio. Natovario sam punu traktorsku prikolicu kamena i kada sam krenuo da se uključim na glavni put, zategao sam ručnu kočnicu na traktoru, ali je pod teretom krenuo nazad, ja sam pokušao svom svojom snagom da ga zaustavim, poturio rame pod pogodnu veliku gumu, ona je mene pregazila kao flašu vode. Sve mi je unutra slomio, kada je na mene naletela mala guma koja mi je slomila ruku, ali uspeo sam da zaustavim traktor, u suprotnom bi mi poginule tri ćerke i supruga - ističe Gojko.

On dodaje, da je više od deset minuta tada bio pod traktorom dok nisu došli rodjaci da ga izvuku.

- Bolovi koje sam tada trpeo ne mogu da se objasne rečima. Ipak, nisam želeo da umrem tada. Ne mogu ni to da vam opišem taj osećaj dao Bog da ga niko nikad ne doživi. I tada me je ostavio u životu i zahvalan sam mu na tome, ali sada malo strahujem šta će biti pod stare dane. Samo da ne budem porodici teret i da ne padnem sa nogu -kaže ovaj čovek heroj iz Prijepolja.

Tokom čitavog života, a pre svega u svim ovim teškim trenucima opisanim iznad, najveću podršku pružala mu je supruga Staka koja i danas posle toliko godina braka i burnih nezgoda koje su zadeseile njenog muža kaže, da kad bi se vratila u svoje dvadesete ponovo bi njega birala za svog životnog partnera.

(Telegraf.rs)