Promena vremena utiče na organizam, javlja se glavobolja, hipertenzija, nesanica... Evo šta doktorka savetuje

Promena vremena utuče na organizam, objašnjavaju stručnjaci. Kako smo ovih dana osetljivi na nagle promene temperature koje su učestale u poslednje vreme, doktorka Biserka Obradović je za Telegraf.rs otkrila kako možemo preventivno pomoći svom organizmu.

Kako kaže dr Obradović, ovih dana smo suočeni sa pospanošću, dekocentracijom, napetošću, nervozom, lošim snom, glavoboljama, čak i malaksalošću, a uzrok za to jesu nagle promene vremena.

Preporučujemo

- Promene vremena utiču uglavnom na sve nas, a najviše pogađaju hroničare, starije, ali i mlade osobe, zato što kod njih postoji dizbalans hormona. Osim toga, naravno, najviše pogađa skupinu ljudi koje nazivamo meteropatama, a koja je sve veća. To su ljudi koji su preosetljivi na nagle promene vremena. Ovih dana smo suočeni sa pospanošću, dekocentracijom, napetošću, nervozom, lošim snom, glavoboljama, čak i malaksalošću, a uzrok za to jesu nagle promene vremena. Mi imamo više klimatskih faktora koji se smenjuju, a svi ti klimatski faktori i te kako utiču na naš organizam. Dovoljne su i samo padavine, međutim, osim tih padavina mi imamo i promene u atmosferskim pritiscima. Ako je napolju povišen atmosferski pritisak imamo neku vrstu pritiska na naše telo - objašnajva dr Obradović.

Kako kaže, osim atmosferskog pritiska, pometnju u našem organizmu pravi i promena temperature. Kada dalazi do promene temperture iz hladnog u toplo, organizam želi da oda višak toplote.

- On to odaje tako što šire krvni sudovi, krvni pritisak pada, preznojavamo se, gubimo dosta tečnosti i samim tim maje je krvi u cirkulaciji i lako dolazi do pravljenja tromba, odnosno, do embolije, infarkta srca i mozga. Osim toga ovo vreme je idealno za toplotni udar zato što ujutru kada se krenemo na posao bude malo svežije i hladnije i ljudi se obuku, a kada se vraćaju vazduh je prezasićen vodenom parom, a organizam ne može da isprava jer nas mrzi da skinemo višak odeće. Nekako smo tromi, teško nam je da nosimo garderobu u ruci pa mislimo da nam je lakše da naš sako bude na nama nego preko ruke. Tada se organizam muči da oda višak toplote i tu dolazi do preznjavanja i pada krvnog pritiska, vrtoglavivce i na kaju može doći do kolapsa što se vrlo često degađa po našim autobusima - ističe doktorka i dodaje da ukoliko neko kolabira ne treba mu lupati šamare i zalivati ga vodom već ga treba postaviti da legne i da mu se podignu ekstremiteti da krv iz nogu dodje do mozga i onda će on doći svesti, a onda mu dati nešto slano da pojede i vode.

Klimatski faktor koji utiče na naše raspoloženje, kako otkriva dr Obradović, jeste promena jona u atmosferi koja se događa usled grmljavina i munja.

- Treći faktor koji je učestao ovih dana su takođe grmljavine i munje, odnosno promena jona u atmosferi koja isto utiče na nas, kako na našu psihu tako i na naše raspoloženje - ističe doktorka i dodaje da pored svih navedenih klimatskih faktora na naš organizam utiču padavine i oluje.

Kako pomoći organizmu da se izbori?

Dr Biserka Obradović otrkiva da postoje načini kako preventivno možemo pomoći našem organizmu da se izbori od posledica naglih promene vremena. Tajna je, kako kaže, u promeni ishrane, izbacivanju toksina (kafa, gazirano, cigarete) i umerenoj fizičkoj aktivnosti prilagođenoj nama.

- Isharna je vrlo bitna. Mislim da na, je nekako brzo došlo proleće i leto pa smo još uvek nekako ostali vezani za jaku zimsku ishranu. Trebalo bi da pređemo na sveže voće, povrće, na što više prirodnih sokova i naravno što više tečnosti. Osim toga treba da se trudimo da izbacimo toksine iz našeg isharane, a kad kažem toksine mislim na velike količine kafe, (1-3 tri male šoljice dnevno), energentske napitke, a poželjno bi bilo i cigarete (ili ih bar smanjiti). Treba da se trudimo da imamo dobar san, a dobar san se smatra snom od 6 - 8 sati, a sada dolazi period kada se teško uspavljujemo. Potrebno je održavati fizičku aktivnost primerenu vremenu, našem uzrastu i oboljenjima koje imamo. Ne forsirati se preko granice moći već se odmarati. Fizička aktivnost je lek koja menja mnoge lekove, a ne postoji nijedan lek koji menja fizičku aktivnost. Takođe bi trebali da se odevamo u prirodne materijale koji mogu da propuste toplotu i znoj - savetuje doktorka i ističe da nam je uz sve ovo potrebno lepo raspoloženje i osmeh na lice jer stres ugrožava svako prilagođavanje.

(Telegraf.rs)