Niko srećniji od starine Petra sa Kosmeta: "Samo da dočekam da moji unučići usniju san u suvom, bez vlage"

Poslije pisanja Telegrafa.rs o teškom životu osmočlane porodice Petra Đorđevića iz sela Rajanovce kod Kosovske Kamenice Kancelarija za Kosovo i Metohiju preko srpske opštine Kosovska Kamenica počela im je gradnju kuće površine 65 kvadrata.

Doživeli su, kako veli Petar, da za mesec-dva, najkasnije do 1. avgusta njegovih četvoro unučića san usnije u suvom bez vlage i straha da će im se na glavu sručiti ostatak dvospratne kuće zidane pre pedesetak i više godina koja bi po oceni građevinaca morala biti odmah porušena jer nije bezbedno biti u njenoj blizini, a kamoli u njoj živeti.

Preporučujemo

- Gradnjom kuće ostvaruje se moj i babin san da nam unučići, koji su nas ionako u poznim godinama obradovali dolaskom na svet, zdravi i veseli žive u “zdravoj kući” kao i sva druga deca, da ne strahujemo za njihove živote dok borave u ovoj polusrušenoj kući - izgovara Petar i dodaje da će i on sa babom, te noći kad se deca usele u svoj dom, konačno usniti miran san.

Foro: Telegraf.rs

Njegovi snaja Lena, rođena u Skadru i sin Boban u glas izgovaraju da nema reči kojima se mogu zahvaliti državi Srbiji i njenim predstavnicima “koji su posle priče objavljene u Telegrafu odmah došli i dali garancije da će im kuća biti građena čim počne građevinska sezona.

- Ispunili su obećanje i eto hvala Bogu počela je gradnja kuće u kojoj ću zajedno sa suprugom verujem, zaokružiti našu ljubav i sreću, dočekati unučiće ili da kežem da iz nje udam sve tri ćerke i oženim sina Vasilija - veli Boban dodajući da sada uz stalno zaposlenje, mada sa 50% radnog angažovanja u mesnoj školi, imaće sve uslove da lagodno opstane sa svojom porodicom u rodnom Rajanovcu.

Foro: Telegraf.rs

Neće Đorđevići, kako dodaje Lena, zaboraviti njivu i gajenje stoke jer će od jeseni kako ističe moći da decu ostavi same u kući, a ona sa Bobanom da izađe na njivu da pooru i pšenicom zaseju nekoliko hektara njiva.

- Znamo da se zidovi ne jedu. I baš zbog reči koju smo dali ljudima iz opštine da nikada nećemo napustiti Rajanovce s jeseni posebno s proleća sledeće godine planiramo da posejemo svaku njivu i da kupimo još neku kravu i desetak ovaca jer živeti na selu je greota a da kupuješ litar mleka ili kilo brašna - veli ona dodajući da je u mladosti u rodnom Skadru naučila da bez rada nema života.

Ponavlja reči Petrove da je došlo zlo vreme u kome mladi umesto da rade odlaze u Narodnu kuhinju po parče hleba dok stotine hektara obradivih njiva i livada zarasta u šipražje.

- Kad su došli iz opštine i kazali da će nam grade kuću rekla sam od dan kada se uselim, ja više nikada neću da zakucam na vaša vrata da tražim pomoć. To sam ponovila i u crkvi jer niti sam naučila niti ja i Boban decu učimo da žive od milostinje - izgovara razdragana Lena ponosna što je njena porodica najbrojnija u Rajanovcu u kome živi stotinak Srba i u kome nijedno imanje nije prodato.

Foro: Telegraf.rs

Ponoviše u glas Đorđevići da u ovim teškim vremenima treba biti dostojanstven, držati se vere i pripadnosti naciji, te da svako onaj ko ima krov nad glavom i njivu taj ne može biti gladan i bosonog.

Đorđevići, Petar i njegova supruga Teodora, sa sinom Bobanom, snajom Lenom, i unučadima Vsilijem, Kristinom, Sofijom i pre nepuna dva meseca rođenom Dunjom, su primer kako srpstvo uz pomoć matične države može opstati na svome uz, kako reče Boban, pravilniju raspodelu kolača pomoći koji neprestano pristiže iz Beograda.

Obećaše Đorđevići da će osveštati novosagrađenu kuću i da će koliko sutradan otići do Manastira Draganac da upale sveće za zdravlje svoje dece i zdravlje svih ljudi dobre volje bez čije pomoći ne bi bio postavljen kamen temeljac njihovog doma.

(Telegraf.rs/Neđeljko Zejak)