Pravoslavni vernici slave Svetog Mihaila Ispovednika: Veruje se da ovo sa odećom danas ne treba raditi

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju dan Svetog Mihaila Ispovednika. Od ranog detinjstva posvetio se Bogu, pa se u mladim godinama zamonašio zajedno sa svetim Teofilaktom Nikomidijskim. Njih je patrijarh Tarasija poslao u manastir na obali Crnoga mora.

Jednom se u vreme žetve beše silna žega i mnogi su bili iznemogli bez vode. Ova dva svetitelja se pomoliše Bogu i učiniše da suv bakarni sud počne točiti vodu u dovoljnoj količini.

Preporučujemo

Ovo čudo podseća na dva čuda: prvo, na čudo u pustinji kada Bog žednome Izrailju izvede vodu iz kamena, i drugo - kada Bog radi Samsona, koji je umirao od žeđi, učini te poteče voda iz suve magareće čeljusti.

Videći tako vrlinski život ovih prepodobnih otaca, patrijarh Tarasije nađe da su oni dostojni visokog arhijerejskog čina. Stoga, blaženog Teofilakta on postavi za mitropolita nikomidijskog, a svetog Mihaila - za episkopa grada Sinada.

Na patrijaršiski presto carigradski nakon što ga je patrijarh Teodosije napustio dođe sveti Nikifor, te opet nastade bura ikonoborne jeresi, koja beše osuđena na Sedmom Vaseljenskom Saboru svetih Otaca, jer zločestivi car Lav Jermenin, zarazivši se tom jeresi, podiže gonjenje na Crkvu Hristovu, odbacujući svete ikone i nazivajući ih idolima, a njihove poklonike na razne načine mučeći i ubijajući.

Pre svega on otera patrijarha Nikifora i ostale pravoslavne arhijereje sa njihovih prestola, a mesto njih dovede svoje jednomišljenike.

Tada se sveti Mihail pokaza revnosnim ispovednikom pravoslavne vere i izobličiteljem jeretičkog zloverja. Krepljen i umudrivan blagodaću Svetoga Duha, on ukroti zlorečje bogoprotivnika i zapuši usta jeretika koja su rigala hule na božanske ikone. A zveroimeni car Lav, ne podnoseći slobodno i neustrašivo izobličavanje jeretičke zablude, od strane svetitelja Hristovog, on ga izvede na istjazanje pred svoj nepravedni sud. No sveti Mihail, ne plašeći se muka, junački zastupaše svoja ubeđenja, i neustrašivo reče caru: "Ja poštujem svete ikone Spasitelja mog Isusa Hrista i Prečiste Djeve, Matere Njegove, i ostalih svetitelja, i klanjam im se, a tvoje naređenje prezirem i ne smatram nizašta".

Postiđen, Lav se ispuni zverske jarosti, i osudi ispovednika Hristovog na izgnanstvo. Gonjen iz jednog mesta u drugo, svetitelj Božji pretrpe mnoge gorke muke i zlostavljanja, dok ne dostiže nebeska prostranstva i ne dobi večni pokoj.

Prema narodnim verovanjima, na današnji dan nikako se ne valja ušivati odeća, a treba se počistiti i pospremiti kuća.

(Telegraf.rs)