"Niko se nije najeo na tuđoj nesreći" Stanko sa Kosmeta sanja da će počivati na groblju porušene srpske crkve

Treći jun, dan Svetih Cara Konstatina i carice Jelene, je dan kada se stotinak preostalih Srba u selu Paralovo kod Gnjilana zajedno sa prognanim, koji smeju da dođu u rodno selo, okupi i na temeljima crkve porušene 1946.godine upali sveće, da u neosvetšanom konaku prisustvuju svetoj lituriji, da se prisete poslednjih decenija prošlog veka kada se u Paralovu na današnji dan okupljalo po nekoliko hiljda Srba iz Kosovskog pomoravlja.

Srećni su, kako reče najstariji Paralovčanin Stanko Simić (86), što su se ponovo okupili i doživeli da proslave još jednu seosku slavu i veruju da će, uprkos brojnim ubistvima, paljenju domaćinstava, progonu i najnovijim poternicama za viđenijim Srbima, opstati na svojim ognjištma i da će dolazeće generacije uspeti da na otkopanim temeljima sagrade Crkvu posvećenu Caru Konstatinu i Carici Jeleni.

Preporučujemo

Foto: Telegraf.rs

- Znamo da su crkvu koja je datirala iz srednjeg veka 1946. godine porušili komunisti, da su njenim kamenom sazidali štale u kojima su Zemljoradničke zadruge uz pomoć seljana čuvale hiljade grla krupne stoke i da su crep sa crkve iskoristili da pokriju školu takođe sagrađenu u prvim poratnim godinama - podseća predsednik „mesne zajednice“ Siniša Simijonović.

Dodaje da se seća detinjstva kada su se „sva deca ovog sveta“ iz Kosovskog pomoravlja okupljala na visoravni na kojoj se nalaze ostaci porušene crkve.

- Bilo je to srećno vreme kada je u selu bilo oko 500 Srba, kada je u svakom odeljenju u obližnjoj Osnovnoj školi „Sveti Sava“ bilo po 30 i više učenika, kada su Paralovčani i Srbi iz susednih sela Labljane i Zebince, na pašnjacima iznad sela i ispaši na padinama Manute čuvali po nekoliko stotina grla krupne stoke i po nekoliko hiljada ovaca, kada se na današnji dan okupljalo i do kasno uveče slavilo u ljubavi i slozi po nekoliko stotina Srba - podseća on i s gorčinom dodaje da je njemu i njegovoj generaciji rođenoj sedamdesetih godina prošlog veka životna želja da se oglasi crkveno zvono sa zvonika crkve.

U Paralovu skoro da nije bilo odraslog muškarca koji nije bio komunista, ali su se posle Titove smrti, kako veli Predrag Ristić, dozvali pameti pokrenuvši inicijativu da se obnovi porušena svetinja.

Nažalost, ubrzo su stigle godine sukoba na Kosovu i Metohiji i sve češći upadi Albanaca u Paralovo zbog čega je inicijativa „čamila“ sve do 2010.godine kada su meštani sopstvenim sredistvima otkupili oko dva hektra zemljišta koje se oslanjalo na hektar zemlje u vlanštvu crkve, da bi 2017. godine takođe sopstvenim prilozima sazidali konak u kome se okupljaju i služi sveta liturgija dok ponovo ne nikne crkva.

Foto: Telegraf.rs

Prikupili su kako ističe znatan iznos novca u selu, ali se uzdaju u donatore, prognane Srbe iz Paralova i Gnjilanske opštine da će im pomoći da prikupe nedostajuća sredstva kako bi do kraja kraja godine sazidali zvonik i na njemu postavili zvono, za koje su dobili obećanje da će im biti poklonjeno.

Bratstvo manastira Draganac poklonilo je 500 eura, Novica Mitković 1.600 eura i dao obećanje da će pokriti sve troškove podizanja zvonika sa koga će, kako s radošću izgovara Simijonović, zvono oglašavati u selu ima Srba, da dime i da će vekovima dimiti odžaci na srpskim kućama u Paralovu udaljenom petnaestak kilometara od Gnjilana.

Monah iz „Draganca“ Kristofer koji je sa igumanom Justinom i parohom Bostanskim Stevom Mitrićem služio svetu liturgiju čestitajući praznik rekao je da danas nije lako biti hrišćanin posebno ne na Kosovu i Metohiji.

- Neću vam mnogo reći, ali ću reći da svuda ljude muči neka muka. Odlaze naši u inostranstvo i sele se odavde, ali sami tvrde da sanjaju kada će se ponovo vratiti i zagrliti kućni prag - reče on i apeluje na meštane da žive u slozi, da jedan drugom priteknu u pomoć da zaborave razmirice i neslogu i nejedinstvo koje je srpstvo najviše koštalo.

U Paralovu uz šest od Srba ispražnjenih u preostali desetak mahala stala je prodaja, ali mešetari, posrednici zapravo oni koji se najviše zaklinju u crkvu i veru, koriste „samoću“ starijih meštana i noćne sate da ih ucenama primoraju da stave prst na papir o prodaji zemlje.

- Bog vidi sve. Niko se nije najeo niti napio na tuđoj nesreći neće ni oni svoju sreću steći obmanama - poruči Stanko Simić koji sanja da doživi dan kada će se oglasiti zvono sa zvonika, da baš tog dana sklopi oči da mu „kosti počivaju na groblju starom nekoliko stotina godina u Paralovu“.

Mole preostali Srbi odgovorne u vlasti da „mešetarima“, kako reče direktorka „Svetog Save“ Zorica Novićević, stave do znanja da im nema doborodošlice u centralnoj Srbiji kao što za njih nema mesta među ljudima na seockoj slavi u Paralovu.

(Telegraf.rs/N.Z.)