Radne i stručne grupe odlučiće da li će eutanazija biti dozvoljena u Srbiji: Psihijatri zabrinuti

Advokat Ana Selak poručila je danas da pitanje eutanazije treba regulisati kroz pravne norme, jer će u suprotnom ljudi ići u druge zemlje kako bi je obavili i naglasila da će određene radne i stručne grupe odlučiti da li će ona u Srbiji biti dozvoljena ili ne.

"Eutanazija je predviđena kao alternativa. Ili ćemo je predvideti na način da dozvolimo dostojanstvenu smrt ili je nećemo predvideti uopšte", rekla je Selak u razgovoru za K1 televiziju. Povodom slučaja u kojem je Holandija nedavno odobrila eutanaziju 29-godišnjoj devojci koja boluje od teške depresije, što je izazvalo brojne debate u javnosti, a Selak ističe da je eutanazija u Evropi dozvoljena na izričitu saglasnost.

Preporučujemo

"Osoba koja je pristala na eutanaziju dala je svoj izričiti zahtev, što znači da je imala dovoljno podataka i informacija o tome", naglasila je.

Na pitanje da li ubistvo iz milosrđa po zakonu može da traži porodica, Selak kaže da je to uvek sledeći korak, jer se prvo polazi od pacijenta.

"Ukoliko pacijent nije u mogućnosti da da izričitu saglasnost, tada se ona traži od porodice. U tom slučaju, kao i kod pitanja o surogatima, mi ćemo prebaciti teret na sudstvo", kaže Selak.

Smatra da Srbija, u kojoj je prednacrt građanskog zakonika o eutanaziji napisan još 2015. godine, kao država mora da napravi sistem, jer, kako kaže, strah od zloupotreba ne treba da se opravdava time što nešto ne može da se uvede.

"U drugim državama na istom kontinentu, neke procedure se sprovode, a u istom trenutku kod nas je to krivično delo", kazala je Selak. Ona ističe prisustvo pasivne eutanazije u Sebiji.

"Pasivna eutanazija je kada pacijent odluči da tokom teške bolesti više ne želi da se leči. Zakon o pravima pacijenata dozvoljava pacijentu pravo na takav izbor i to se dešava u praksi. Pacijent napusti bolnicu, bude sa porodicom", kazala je Selak.

Psihijatar Gordana Dedeić kaže da je eutanazija za nju nešto novo i veoma zastrašujuće i da je zabrinjava pitanje šta će biti kasnije.

"Bolest je fizičko, socijalno i psihičko stanje jedne osobe. Ovde se ne radi samo o depresiji, već i o komorbiditetu (nekoliko udruženih bolesti) i anksioznosti. U prvi plan se stavlja depresija, ali se spominje i autizam, što možda jeste bio ključ za ovu odluku. Pominje se čak i granični poremećaj ličnosti, koji je možda udružen. To znači da postoje četiri dijagnoze, bar prema štampi. Udruženi komorbiditet je možda bio odlučujući faktor u ovoj situaciji", kazala je Dedeić.

Objašnjavajući razliku između duševnog i fizičkog bola, doktorka kaže da je patnja osnovni razlog zbog kojeg pacijent počinje da razmišlja o eutanaziji.

"Eutanazija je milosrdni čin ubistva osobe koja je neizlečivo bolesna. Bol je subjektivan doživljaj. Svako ima svoj doživljaj i duševnog i fizičkog bola", rekla je.

Govoreći o slučaju iz Holandije, Dedeić je navela da ga ne smatra medicinskim porazom, jer uvek postoji način daljeg lečenja.

"Ne znam zašto je ovde odobreno, mislim da nije u pitanju samo depresija, već i autizam i bolest koja ima svoju evoluciju i koja je toj osobi učinila da njen život nema smisla. Depresija se leči, postoje antidepresivi, teraporezistentne depresije, gde dolaze u obzir i drugi oblici lečenja. Imamo pacijente koji su dugogodišnji pacijenti sa depresijom, koji su u remisiji i koji mogu živeti relativno kvalitetnim životom. Sve je krenulo od toga da joj je lekar objasnio da nema više mogućnosti da joj pomogne. Pitanje je kako je ona to shvatila i kako je tim lekara procenio da nema mogućnosti daljeg lečenja. Meni to deluje vrlo površno, ali nemamo dovoljno podataka i medicinsku dokumentaciju, već samo novinske članke", naglasila je doktorka.

Dodaje da postoji i asistirani suicid, što je takođe jedan oblik eutanazije.

"To je kada lekar pruža pacijentu određenu količinu lekova, koje pacijent sam uzima kada poželi. Aktivna eutanazija može biti voljna ili nevoljna i potpuno se razlikuje od pasivne eutanazije. Međutim, naš zakon još uvek ne dozvoljava ove prakse prema članovima krivičnog zakona. Ipak, nisam za to, smatram da je dužnost lekara da pacijent dobije pomoć do samog kraja. Lekar je tu da leči", zaključila je Dedeić.

(Telegraf.rs/Tanjug)