Kako je baka prenoćila u marketu u Kragujevcu, a da niko nije znao? Tužna priča o zaboravljenim starim ljudima
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ljilja
Stare osobe često odbijaju pomoć i bilo kakvu saradnju,žive u svom svetu.
Mina
Mene zanima kakvi su to radnici u Marketu? Pa nije Baka iglica da se ne vidi. Ako je ona jadna stara, pa i ne zna radno vreme, ili se zanela oko kupovine, ne mogu da shvatim radnike da je zakljucaju tu. Blago vlasniku Marketa kakve radnike ima!!! Mogao je neko zaboraviti i bebu u kolicima, verovatno ni to ne bi ni videli, ni culi.
Brankica
Mene je u ulici zaustavila baka i pitala jel se na kraju ulice nalazi crkva? Nigdje u blizini nije bilo ni jedne crkve. Ja sam ušla u razgovor sa njom i zaključila da je baka izgubljena i pomalo ne povezano priča. S obzirom da naša ulica izlazi na tranzit i vrlo je prometna ja sam se zabrinula za njenu bezbjednost i nism je smjela ostaviti. Nazvala sam policiju, objasnila o čemu se radi. Patrola je jako brzo došla, pronašli njenu ličnu kartu u tašnic, nazvali stanicu, provjerili podatke, saznali adresu i kolima je odvezli na adresu. U međuvremenu sam je stavila da sjedi na jednom zidiću, govorila da je neću ostaviti dok ne bude na sigurnom i da će biti sve u redu. Ne mogu vam opisati taj njem pogled i to povjerenje prema meni. Iako je prošlo dosta vremena još uvijek pamtm svaki detalj.