Šta se sinoć zaista desilo u Beogradu i Srbiji: Meteorolog Telegrafa objašnjava kako je došlo do potopa

Već danima vreme u Srbiji je nestabilno, a vrhunac oluja u ovom periodu dogodio se tokom jušerašnjeg dana. Srbija je bila pod uticajem ciklona sa severnog Jadrana. On je i više nego uticao na vreme u Srbiji.

Preko našeg područja bilo je izraženo jugozapadno visinsko strujanje. Sa njim je pristizala topla i vrlo vlažna vazdušna masa, ali su stizale i čestice pustinjskog peska iz Sahare.

Temperature su dostizale 28-29°C. Istovremeno, veći deo dana duvao je pojačan jugoistočno vetar, u košavskom području jak, na jugu Banata sa olujni  udarima od 80 km/h.

Već oko podneva počele su i prve nestabilnosti, uz pojavu lokalnih pljuskova sa grmljavinom, naročito na jugozapadu Srbije i u Vojvodini.

Atmosfera se intenzivirala tokom poslepodneva, a jugozapad i zapad Srbije prvi su se naši na udaru snažnih grmljavinskih oluja.

Oluje su nastale i kao posledica formiranja snažnih kumulonimbusa, uz vrlo jaku grmljavinu, grad i vrlo obilne pljuskove.

Snažne grmljavinske oluje pogodile su Novi Pazar, Požegu, Sevojno i Užice, uz jak grad i vrlo intenzivne gromove.

U ovim predelima u kratkom vremenskom intervalu palo je od 30 do 40 litara kiše po kvadratnom metru, na području Požege i Užica i do 50 litara, lokalno čak i više.

Vrlo obilne padavine u kratkom intervalu dovele su do urbanih poplava, koje su uobičajane pri ovakvim intenzivnim padavinama, ne samo kod nas, već i u svetu. Problem tada ne prave reke, već vrlo mali tokovi i potoci, koji vrlo brzo nabujaju i mogu da naprave velike probleme, kao što je i bio juče slučaj na zapadu i jugozapadu Srbije.

Zbog poplava i bujica usled olujnog nevremena, u Novom Pazaru je proglašena i vanredna situacija.

Veliku štetu napravio je krupan grad, a najviše su stradale poljoprivredne i ratarske kulture, među njima i malina.

U nastavku poslepodneva ovaj grmljavinski sistem nastavio je put dalje na severoistok.

Istovremeno, oluje su besnele i Bosnom, koje su do kraja dana zahvatile i Hrvatsku, a deo ovih sistema pogodio je vrlo snažno i severozapadne i zapadne predele Srbije.

Dakle, u toku jučeršnjeg poslepodneva nad Srbijom je bilo više olujnih sistema i snažnih razvoja kumulonimbusa.

Oko 16 časova snažne oluje pogodile su Podrinje i Mačvu, a grmljavinsko nevreme donelo je grad i vrlo obilne pljuskove Loznici, Bogatiću i Šapcu. Lokalno je i u ovim predelima bilo urbanih poplava.

U sklopu ciklona, koji se svojim centrom premeštao sa severnog Jadrana dalje na severoistok, premeštao se i hladni front, koji je se u jednom trenutku prostirao u dužini od 400 kilometara od Pešterske visoravni i Metohije preko zapadne Srbije sve do zapada Vojvodine i Slavonije. Duž hladnog fronta oluje su bile najintenzivnije, kao posledica podvlačenja tople vazdušne mase u vidu klina ispod hladne. Sve to dovodilo je do razvoja još jačih kumulonimbusa.

Nakon Podrinja i Mačve, ovi sistemi zahvatili su ponovo Vojvodinu, ali ovog puta znatno jače. Na udaru su se prvo našli Srem i Bačka. Padao je grad, bilo je i jakih gromova i obilnih pljuskova.

Nažalost, jedna osoba poginula je u Somboru kada je drvo palo na automobil.

Nevreme nije zaobišlo ni Novi Sad, Sremsku Mitrovicu, Bačku Palanku, a u tim predelima oluje su bije najintenzivnije duž granice sa Hrvatskom.

Potop i u Beogradu

Oko 22 časova grmljavinski sistem iz Kolubarskog okruga stigao je i do Beograda i potrajao oko sat vremena.

Bilo je vlo jake grmljavine, a kumulonimbusi su doneli i vrlo intenzivno sevanje i gromove, ali i pravi potop.

Palo je više od 20 litara kiše, što je poplavilo mnoge saobraćajnice i ugrozilo saobraćaj. Nažalost, voda je ušla i u pojedine objekte.

Nakon Beograda, grmljavinski sistem na svom putu ka severoistoku izmestio se iznad Banata i doneo nevreme i Pančevu, a oluje su kasnije otišle ka Rumuniji.

Potom je u Beogradu i širom Srbije došlo do smirivanje vremena i delimičnog razvedravanja, pa je noć bila mirna i tiha.

Iako kao opasne, ove pojave smatraju se prirodnim i uobičajenim za ovo doba godine.

Čak i pri izraženijim grmljavinskim procesima ne treba da se diže panika, već je potrebno da se stanovništvo prilagodi vremenskim uslovima, kao i da se prate obaveštenja i upozorenja nadležnih i državnih službi na potencijalno opasne vremenske pojave. Najosnovnije je da se pri nevremenu ili opasnoj meteorološkoj situaciji na prvom mestu pronađe bezbedni zaklon, a ukoliko se nađemo u saobraćaju, da se uslovi vožnje prilagode aktuelnim vremenskim uslovima i stanju na putu.

Nestabilno vreme zaržaće se i do kraja maja.

Kumulonimbus

Ovo je tipičan olujni oblak. Zimi se povezuje s prolaskom hladnog fronta, dok je leti nastaje iz više razloga: vrućine, vlage i jake konvekcije, zbog kojih se vodena para diže u gornje slojeve atmosfere , gde se hladi i kondenzuje usled niskih temperatura.

Očekuju se padavine u vidu kiše, grada, snega, pa čak i grada. Druge pojave koje ga prate su jaki udari vjetra, pa čak i tornada kada je konvekcija vrlo jaka.

Uz današnju tehnologiju, uz pomoć meteorološkog radara, takvi oblaci se mogu brzo otkriti.

Kako nastaje oblak

Ako na nebu ima oblaka, mora postojati hlađenje. "Ciklus" počinje sa suncem. Kako sunčevi zraci zagrevaju površinu Zemlje, oni takođe zagreavaju okolni vazduh. Topli vazduh postaje manje gust, pa ima tendenciju da se podigne i da ga zameni hladniji, gušći vazduh. Kako se visina povećava, toplinski gradijenti okoline uzrokuju smanjenje temperature. Zbog toga se vazduh hladi.

Kada dođe do hladnijeg sloja zraka, kondenzuje se u vodenu paru. Ova vodena para je nevidljiva golim okom jer se sastoji od kapljica vode i čestica leda. Čestice su tako male veličine da se mogu zadržati u vazduhz blagim vertikalnim strujanjem zraka.

Razlika između formiranja različitih vrsta oblaka je zbog temperatura kondenzacije. Neki oblaci nastaju na višim temperaturama, a drugi na nižim temperaturama. Što je niža temperatura formacije, to će oblak biti "gušći". Postoje i neke vrste oblaka koji proizvode padavine, dok drugi ne.

Ako je temperatura preniska, oblak koji se formira sastojati će se od kristala leda.

Drugi faktor koji utiče na formiranje oblaka je kretanje vazduha. Oblaci, koji nastaju kada je vazduh miran, imaju tendenciju da se pojavljuju u slojevima ili formacijama. S druge strane, oni sa jakim vertikalnim strujama formiranim između vetra ili vazduha predstavljaju veliki vertikalni razvoj. Ovo drugo je uzrok kiša i nevremena.

Superćelijske oluje

Inače, nalazimo se u delu godine kada su grmljavinski procesi i oluje vrlo aktivne nad našim područjem. Srbija je tokom prošlogodišnjeg leta u više navrata bila na udaru snažnih grmljavinskih oluja, a neke od njih su prerasle i u superćelijske. Razorne oluje napravile su ogromne materijalne štete. U Srbiji su najviše stradali severni predeli zemlje, pre svega Vojvodina i to deo prema granici sa Hrvatskom, jer je većina superćelijskih oluja do tih predela došla sa teritorije Hrvatske i Slovenije.

Sezona grmljavinskih nestabilnosti na području Srbije je u toplom delu godine, odnosno od aprila do oktobra. Najveća čestina je krajem proleća i početkom leta, odnosno tokom maja i juna, ali su i jul i avgust takođe idealni za nastanak, ali uz manju čestinu u tom delu leta i godine.

Superćelijske oluje potpuno su prirodna pojava, koje su se redovno događale i u prošlosti, a sam njihov nastanak i da li će ih biti češće ili ne u toku jedne godine zavisi od mnogo faktora u atmosferi.

Superćelijske oluje su jedne od najopasnijih od svih tipova oluja i mogu da stvore razarajuće vetrove, veliki grad, kao i tornado.

Najčešće su u centralnim delovim SAD tokom proleća, kada su prisutna umerena ili jaka atmosferska polja vetra, vertikalne promene u pravcu ili brzini vetra i nestabilnost. Stepen i vertikalna distribucija vlažnosti, nestabilnosti i vetrovi imaju značajan uticaj na tip oluje, uključujući i superćelijske.

Superćelijske oluje definiše mezociklon ili područje rotirajućih, jakih uzlaznih vetrova unutar grmljavinske ćelije, koji utiču na nastanak, održavanje i jačinu oluje.

Promene u pravcu vetra u nižim i višim slojevima ove strukture su jako velike i razdvajaju struju koja se kreće naviše i struje koje se kreću naniže. To omogućava superćeliji da stalno razvija snažnu i izdržljivu struju usmerenu naviše.

Ovaj tip oluja može trajati nekoliko sati, biti veoma intenzivan i prelaziti stotine kilometara neočekivano brzo. Superćelijske oluje nastaju kada hladna vazdušna masa stigne na pregrejano tlo, pa to izazove ekstremnu termičku nestabilnost atmosfere.

Superćelijska oluja često izaziva razorne vetrove, veliki grad, kao i tornado, a baš najsnažniji tipovi tornada povezani su sa njima. Jednom kada nastane, superćelijska oluja može sama sebe da održava veoma dugo, pa čak i kada naiđe na sredinu koja je nepogodna za razvijanje novih oluja.

Iako kao opasne, ove pojave smatraju se prirodnim i uobičajenim za ovo doba godine.

(Telegraf.rs)