Dragoslava je u osmom mesecu trudnoće, muž joj ima rak pluća, a kuća preti da se uruši: "Živim sa strahom"

човек има рак плућа, зна да неће још дуго живети, а прави децу да се жена сама мучи или да кука да јој неко помаже. Човече, 21. век је. Постоје заштитна средства против нежељене трудноће.

Pa komentar je moj, kada čovek živi samo od svojih deset prstiju i pošteno,ovako i prođe ili završi. Ali ne znači da siromašan čovek ne može biti i srećan čovek. Ali njemu je bolest pokvarila sreću. Možemo je popraviti. Socijalno da obezbedi neki mesečni priliv za bebu. Komšije mogu prilično,neka organizacija malo više,a oni koji hiljade evra troše na balone i ketering za svaki povod i na kučiće i mačiće i na torbice naočare i satove,mogu još više. Samo po jednu stavku da izbace mesečno,malu,malenu i ovi ljudi će imati za lek,hleb i bebu u jednoj sobici sa toaletom ,ali toploj i svojoj. Hvala obogaćeni,da ne kažem bogati,na empatiji i želji da zamislite njihov život na jedan minut pa se vratite u svoju udobnost