Direktorka RFZO za Telegraf: Intenzivno se radi na reformi zdravstvenog osiguranja

Republika Srbija kontinuirano ulaže u borbu protiv retkih bolesti i inovativno lečenje. Ne samo što su građanima svake godine omogućeni novi inovativni lekovi, već se drastično povećava i iznos sredstava namenjen za njihovo dobavljanje, ali i lečenje retkih bolesti. U poslednjih 12 godina pacijentima je na raspolaganje stavljeno čak 100 inovativnih lekova, a samo 2023. godine lista je proširena sa 22 inovativna leka čime je potvrđen kontinuitet. O daljem ulaganju RFZO u inovativne terapije, finansiranju naših pacijenata za lečenje u inostranstvu, važnosti preventivnih pregleda ali i budućim planovima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, portal Telegraf.rs razgovarao je sa direktorkom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje profesorkom Sanjom Radojević Škodrić.

"Ja bih prvo da definišemo inovativne lekove. To su najsavremeniji lekovi. Šta to znači? To znači da drastično menjaju kvalitet života pacijenta, dužinu života pacijenta i naravno, da ima pozitivne efekte na državu, zato što pacijenti manje vremena provode u bolnicama, dakle, nema više dugih hospitalizacija, takođe su skraćena bolovanja, a samim tim menjaju i kvalitet života porodice tog pacijenta", objašnjava sagovornica Telegrafa direktorka Škodrić.

Kako navodi, farmaceutske kompanije svesne su svih benefita koje donose inovativni lekovi i iz tog razloga su oni i najskuplji lekovi na svetu. Trenutno najskuplji košta 3,6 miliona dolara, inače lek za hemofiliju, a pre 15 godina najskuplji lek koštao je čak devet puta manje.

"Pa sad, poređenja radi, vidite koliko smo mi, kao država, pre 15 godina mogli da kupimo inovativnih lekova, s obzirom na to da je tada najskuplji lek bio samo 400.000 dolara", priča Škodrić.

Profesorka dalje objašnjava da se inovativni lekovi vrlo često mešaju sa lekovima za retke bolesti, te da inovativni postoje kako za maligne, tako i za nemaligne bolesti i da oni tretiraju teško hronično oboljenje. To oboljenje može da bude, kao što je pomenuto, maligno, nemaligno, a može da bude i retka bolest.

"Koja je razlika? Razlika je u načinu finansiranja i u načinu odobravanja tih terapija. Inovativni lekovi za retke bolesti se finansiraju iz budžeta Republike Srbije direktno. I ovaj budžet je formiran na inicijativu predsednika Vučića tek 2012. godine. Pre toga, retke bolesti gotovo da nisu bile ni prepoznate, a kamoli da pričamo o njihovom finansiranju. Tada je budžet iznosio 130 miliona dinara, da bi već 2023. godine iznosio 7,2 milijarde dinara", otkriva naša sagovornica.

U Srbiji se danas leči 39 retkih bolesti

Ovakav napredak omogućio je da se, od dva pacijenta koja su lečena 2012. godine, na kraju 2023. godine leči 790 pacijenata, a već sad, u ovom trenutku, skoro 900 pacijenata, priča Škodrić i dodaje da se u Srbiji danas leči čak 39 retkih bolesti.

"Kada sam 2017. godine došla na čelo RFZO, tada je bilo nezamislivo da mi uvodimo novu retku bolest da finansiramo, što se sada dešava gotovo najmanje jedan put godišnje, već smo samo razmišljali kako da omogućimo povećanje broja pacijenata za bolesti koje su se tek lečile. Eto koliko znači ovo zaista drastično povećanje budžeta u roku 10 godina.", pojašnjava Škodrić.

Inovativne lekove za druge bolesti pacijenti dobijaju tako što prvo budu stavljeni na listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što znači da prvo moraju da budu registrovani, za razliku od lekova za retke bolesti kod kojih se odobrava onaj broj pacijenata za koje postoje finansijska sredstva.

"Ti lekovi kada se stave na listu lekova, oni su dostupni svim pacijentima za koje struka smatra da u tom trenutku treba, ili analize pokažu da treba, da dobiju inovativni lek. Kada su u pitanju retke bolesti, odobrava se za onaj broj pacijenata za koje postoje finansijska sredstva i naravno prioritet imaju hitni pacijenti, ali kriterijum određuje isključivo struka, znači komisija koja se sastoji od eksperata za retke bolesti. Koji će lek, od drugih inovativnih lekova, biti stavljen, sad pravim paralelu, na listu lekova, takođe odlučuje isključivo struka, to je Centralna komisija za lekove pri Republičkom fondu koja se sastoji od naših eksperata", napominje Škodrić.

Na listu lekova stavljeno čak 96 inovativnih lekova

Kako naša sagovornica priča, revolucija stavljanja inovativnih lekova na liste krenula je od 2017. godine, do tada oni ili nisu uopšte stavljani na listu, ili su stavljani sporadično.

"Zaista smo bili zaostali u odnosu na druge države. Od 2017. godine kreće jedna ozbiljan iskorak u stavljanju inovativnih lekova i navešću kako je to išlo. Od 2017. do 2019. je prvo najveće izdvajanje fonda za inovativne lekove u iznosu od 1,4 milijarde da bi već 2022. godine stavili u iznos od 5,8 milijardi. 2023. godine smo već završili sa 6,2 milijarde dinara", priča ona.

Dakle, ne samo što se svake godine stavljaju inovativni lekovi na listu lekova, već se, kako tvrdi Škodrić, drastično povećava i iznos sredstava.

"To je naravno rezultat odluke države na inicijativu predsednika da inovativni lekovi budu prioritet u zdravstvu, ali isto tako i odraz finansijske stabilnosti države. Da nema finansijske stabilnosti, jednostavno nema novca države, nažalost, džaba sve naše želje, prioriteti mi to ne bismo mogli da ispunimo. Zašto ne bismo mogli da ispunimo? Zato što, kad jednom stavite na listu ti lekovi ostaju sledeće godine u najmanjem iznosu, a da ne kažemo da se svaki put povećava broj pacijenata", napominje direktorka RFZO.

U 2023. godini, priča naša sagovornica, za sve savremene terpaije koje plaća RFZO, izuzev retkih bolesti koje se posebno finanasiraju, izdvojeno je 30 milijardi dinara, čak 7 milijardi više u odnosu na prethodnu godinu.

"Do 2017, dok nismo ozbiljno krenuli u stavljanje inovativnih lekova na listu lekova, to je bilo zaista hitno i sporadično i iznosilo je prosečno samo 6 milijardi dinara. Dakle, ogromna razlika", navodi ona.

Ovakvi finansijski efekti omogućili su veći broj lekovi koji se svake godine stavlja na listu, a samo 2023. godine stavljeno je čak 22 nova inovativna leka.

"Od toga najveći broj lekova je za onkološke pacijente i struka je rekla da je to najveće stavljanje onkoloških lekova savremenih na listu u istoriji Srbije. To je zaista bio ogroman iskorak, lekovi su stigli i već su krenuli da se daju pacijentima", dodaje Škodrić.

I pored toga što je veliki broj inovativnih lekova stavljen na listu, direktorka RFZO sa ponosom ističe i to što su na listu stavljeni oni lekovi koji su zaista najpotrebniji pacijentima u našoj zemlji.

"Tako da je u periodu od 2012. do 2023. ukupno na listu lekova, o trošku države, dostupno pacijentim, stavljeno 100 inovativnih lekova. Poređenja radi, u periodu od 2007. do 2012. godine stavljeno je 49 inovativnih lekova i samo da se opet vratim na početak, tada su lekovi bili mnogo, mnogo jeftiniji. Mnogo je bilo lakše stavljati inovativne lekove na listu", pojašnjava Škodrić i dodaje da tada čak nije bilo toliko često pojavljivanje novih lekova.

"Sada gotovo da imate na mesečnom nivou izlazak inovativnih lekova za neku bolest. I ne samo to, nego i kada izađe jednom za jednu bolest, vrlo brzo izađe još savremeniji lek, tako da su to zaista ogromni izazovi, ne samo za Srbiju kao malu zemlju, već i za najrazvijenije i najbogatije zemlje", zaključuje naša sagovornica.

Savremena terapija u Srbiji

Iako Srbija nije stavila sve inovativne lekove na listu, kako otkriva direktorka RFZO, strategija koja je napravljena za period od 2019. do 2023. godine je ispunjena, a odmah je napravljena nova.

Za neke bolesti, kao što je na primer karcinom dojke, napominje Škodrić, država Srbija dostigla je, za period od šest godina, taj nivo da ne postoji lek na svetu za tu bolest, a da ne postoji kod nas. Takva je situacija i sa karcinomom pluća, i to za većinu tipova, osim nekih 10% za koje ne postoji inovativna terpaija.

"Takođe dosta se odmaklo u stavljanju inovativnih lekova za razne vrste i razne stadijume malignog melanoma. Znate, nije isto da li je dostupan inovativni lek za terminalni, poslednji, stadijum ili je dostupan i u početnom stadijumu. Ono što mi ponosno u fondu kažemo je da mi već sad stavljamo inovativne lekove za početne stadijume", navodi direktorka.

Ono što je jako važno je, kako napominje profesorka, da savremenu terapiju koja je dostupna u Srbiji, i koja će još više biti dostupna, treba da prati savremena dijagnostika.

"Savremenu dijagnostiku imamo, zahvaljujući savremenim aparatima, ali ono na čemu mora ozbiljno da se radi to je prevencija. Dakle, rana, rana dijagnostika. Da bi lek imao efekat koji treba da ima, vrlo je bitno da ga pacijent dobije što ranije", kaže Škodrić.

Kako bi se neka bolest što pre dijagnostikovala neophodno je raditi preventivne preglede, skrininge i samim tim, ukoliko se nešto otkrije na vreme, primiti savremenu terapiju i produžiti život i poboljšati njegov kvalitet.

"Bitno je da sada u ovom trenutku građani shvate da moraju da idu na redovne, ne kontrole, već redovne preventivne preglede kako bi se bolest otkrila na vreme i kako bi se primila savremena terapija. Već je opšte poznato da imamo mnoge savremene terapije i iz toga razloga zaista je potrebno da se na vreme otkrije kako se kvalitet i dužina života ne bi razlikovali od bilo koje druge hronične bolesti", ističe naša sagovornica.

Značaj inovativnih lekova i bioloških terapija pacijentima

U Srbiji je najveći procenat obolevanja od malignih i kardiovaskularnih bolesti, za šta su inovativne terapije napravile ogroman iskorak.

"Za kardiovaskularne bolesti su već napravljene strategije za stavljanje na listu lekova. U prethodnoj listi to se nije realizovalo, zato što je bilo potrebno da se urade dodatne precizne analize u pogledu broja pacijenata i popusta koje bi kompanije mogle da daju. Zašto je to važno? Kad se stavlja lek na listu, mi imamo posebne ugovore za prvi put stavljanje inovativnih lekova gde imamo ogromne popuste, jer same kompanije snose na svoj teret. Eto, zato je važno da u potpunosti budu svi zahtevi kompanija predati fondu kako treba uz sve analize", pojašnjava Škodrić.

U Srbiji 40.000 pacijenata godišnje oboli od malignih bolesti, a 20.000, nažalost, umre. Iz tog razloga je jako važno postojanje savremenih terapija, napominje naša sagovornica i dodaje da je u savremenoj terapiji neophodno je da se te bolesti na vreme otkrivaju.

"Primera radi karcinom dojke, za njega postoje sve savremene terapije. Godišnje oboli 4.500 žena, od tih 4.500 žena, 400 žena u tom momentu ima udaljene metastaze. Dakle, kada one dobiju savremenu terapiju, to i nije isto kao žena koja dobije u samom početnom stadijumu. Kada primite savremenu terapiju u početnom, a to je prvi, drugi stadijum, ta osoba je izlečena", objašnjava Škodrić.

Od 4.500 žena koliko godišnje oboli od karcinoma dojke, kod 1.600 tokom lečenja već dođe do napredovanja bolesti, što znači da bolest ipak nije otkrivena na vreme, a godišnje umre 1.700 pacijentkinja. Kako Škodrić ističe, ta brojka može drastično da se promeni, zahvaljujući savremenim terapijama, mamografiama.

"Da podsetim da je država prošle godine kupila 18 mamografa koji su raspoređeni po svim zdravstvenim ustanovama i svi rade, osim toga postoji i pokretni mamograf za koji znamo da je ogroman odziv  i jedino što je ostalo od strane građana je da se promeni njihova svest i da se redovno javljaju na preglede. Ono što su istraživanja pokazala jeste, nažalost, da je strah još uvek na prvom mestu, da je lakše da se ne ode i da se ne zna, a onda kada se bolest otkrije onda opet pogrešna informisanost građana da primena leka ukoliko je što pre može nešto da promeni, nažalost u odmaklom stadijumu, sada pričam kao patolog, ne pričam kao direktor RFZO, to se ne dešava. Iz tog razloga moramo da menjamo svest, a tu ste vi kao mediji koji možete u tome da nam pomognete, kao što vidite redovno organizujemo i preventivne preglede, stalno pričamo o prevenciji, sve više je konferencija, sve više stručnjaka priča o tome, a naravno sve zahvaljujući tome što je naš zdravstveni sistem dostigao takav nivo da imamo i dovoljno kapaciteta u bolnicama, dovoljne opreme i naravno lekove", priča direktorka RZFO.

Decentralizacija terapije

Još jedan važan segment, dodaje Škodrić, jeste decentralizacija inovativnih terapija koju Republički fond za zdravstveno osiguranje intenzivno radi.

"Šta to znači? To znači da inovativne terapije, pošto su zaista jako savremene, one ne mogu odjedanput da se primene u svim zdravstvenim ustanovama. Iz toga razloga, dok se ne uspostavi protokol kako se daju, one se prvo primenjuju u tercijalnim zdravstvenim ustanovama, a ako su u pitanju maligne bolesti i onkologijama. I kada naši najveći stručnjaci za te bolesti uspostave protokol, onda može da se primeni u drugim zdravstvenim ustanovama. I tako smo mi krenuli sa inovativnim terapijama koje su već postale rutina, da ih omogućavamo drugim zdravstvenim ustanovama u celoj Srbiji da ih primenjuju. Naravno, one koje imaju stručni kadar i koje imaju za to, naravno, sve tehničke uslove", otkrila je naša sagovornica.

Kako navodi, inovativna terapija za multiplu sklerozu ranije se davala u pet zdravstvenih ustanova, sada se već daje u 22 bolnica, što je zaista značilo pacijentima. Takođe, za kolorektalni karcinom se do jula prošle godine davala terapija u osam zdravstvenih ustanova, sada se daje u 29 bolnica.

"Trenutno, RFZO je uradio decentralizaciju terapije za karcinom dojke koji se do skoro davao u samo 6 bolnica, a sada će moći da prime pacijenti u čak 31. bolnici. I za reumatološka oboljenja, za koje se do sada dalo u 11 zdravstvenih ustanova, sada će biti omogućeno takođe u 31. bolnici", dodala je profesorka.

Ovakav pomak će omogućiti svim tim pacijentima koji su morali često da putuju u veće gradove, u kliničko bolničke centre, da prime terapiju, da sada to urade u svojoj, prvoj najbližoj bolnici.

"Decentralizacija terapije je zaista značajna da bi kvalitet zdravstvene zaštite bio jednak svim pacijentima širom Srbije, a naravno to je mnogo lakše i za sam komfor pacijenata. Znači da smo zaista tom decentralizacijom uradili jednu veliku stvar", zaključila je naša sagovornica.

Ono na čemu će RFZO raditi u budućnosti jeste decentralizacija i drugih inovativnih terapija. Samo ove godine će se raditi na hematološkim oboljenjima i na psorijazi, a onda i ostalim koje su u tercijalnim centrima postale rutinske, objasnila je Škodrić.

Lečenje pacijenata u inostranstvu

Kada je u pitanju lečenje u inostranstvu RFZO šalje sve pacijente, bez obzira da li je u pitanju dijagnostika ili terpaija, u inostranstvo ukoliko u Srbiji ili se ne radi, ili se ne radi dovoljno kvalitetno po proceni naših lekara, kao što može da se radi u drugoj državi.

"Tu je vrlo jasno pravilo, nema izdvajanja, jedan pacijent može, drugi ne može, ne. Svi koji ispunjavaju uslove koji su propisani jasno pravilnikom koji je napisala struka država plaća. To nisu mala, to su ogromna finansijska sredstva", priča direktorka.

Pacijenti oboleli od retkih bolesti na lečenje u inostranstvo šalju se ukoliko je u pitanju neko specifično oboljenje, na primer, spinalna mišićna atrofija. S obzirom da su oboleli najčešće deca, oni često imaju probleme sa kičmom, kaže Škodrić, pa im je pored terapije neophodna i operacija kičme. Iako se to nekada radi i u Srbiji, kada su slučajevi toliko teški onda je važno da se pošalju u inostranstvo.

"To je, na primer, kada su u pitanju retke bolesti. Za lečenje u inostranstvu najčešće se šalju transplantacije, zato što mi u zemlji imamo veliki problem sa transplantacijom i to je zaista jedan od najvećih problema našeg zdravstvenog sistema i to moramo da poboljšamo, naročito posle Covid-a", otkriva direktorka Škodrić.

Kako napominje, problem nije u finansijama, već drugim državama koje neće da prihvate naše ljude za transplataciju zato što je uspostavljen takav sistem reciprociteta.

"Ukoliko mi pošaljemo pacijenta u Italiju da se transplantira jetra, Italija očekuje nakon izvesnog vremena, to je otprilike oko šest meseci, ali tolerišu i duže, da mi kao Srbija vratimo taj organ, međutim to se ne dešava. I to se duže već niz godina ne dešava i iz tog razloga mi nismo prioritet, već druge zemlje između sebe razmenjuju", pojašnjava profesorka.

Ipak, od 2019. godine situacija sa Italijom je ublažena i jedan pacijent iz Srbije prihvaćen je za kadaveričnu transplantaciju. Međutim to je potrebno da se intenzivira i iako RFZO radi sve što može, svest građana je, kako istče naša sagovornica, jako važna.

Druga oblast za koju se pacijenti iz Srbije najčešće šalju u inostranstvo jeste kardiohirurgija, po mišljenju naše struke, zatim i neka neurohirurška oboljenja. A naša sagovornica objasnila je i u kojim slučajevima država finansira lečenje u inostranstvu.

"Prvo mora da postoji konzilijarna odluka bolnice u kojoj se pacijent leči. Dakle, pacijentu u bolnici u kojoj se leči, lekar kaže, vama može da bude bolje u toj i toj zemlji, postoji način da vam se poboljša zdravstveno stanje, konzilijum zaseda, donese odluku i ta odluka ide u Republički fond za zdravstveno osiguranje uz popunjen zahtev pacijenta, to je sve što je potrebno", priča Škodrić.

Zatim, u fondu postoji komisija koja se sastoji od eksperata iz svih bolnica za različite oblasti i ona definitivno kaže da li je potrebno da država finansira odlazak u inostranstvo ili ne.

"Ako postoji lečenje u Srbiji pojednako kvalitetno kao što je predložila ta bolnica, onda se neće doneti odluka. Ukoliko je bolje u drugoj zemlji, onda se donosi odluka i tu zaista finansije nemaju nikakav uticaj", zaključuje ona.

Kako napominje, ogromna finansijska sredstva odvojena su za lečenje u inostranstvu, međutim, dešava se da pacijenti samostalno odlučuju da odlaze na lečenje bez odluke konzilijuma, bez popunjenog zahteva u fondu ili sami skupljaju ili se obrate nekoj fondaciji.

"Nekada i lekari kažu pacijentima ili preporuče, ali da nisu poslali konzilijarnu odluku, što moram da priznam da se zaista poslednjih godina retko dešava, i onda oni odu samostalno, fond o tome nema nikakvu informaciju i naravno kada se vrate, onda više nemaju pravo čak i to da refundiraju. Da su imali konzilijarnu odluku i zahtev popunjen, imali bi čak pravo o trošku države da refundiraju", objašnjava Škodrić.

Problem nastaje, priča naša sagovornica, kada pacijenti odlaze u inostranstvo za nešto što ili može da se radi u državi ili za neka eksperimentalna lečenja, koja nisu u skladu sa protokolima, ne u Srbiji, već i Evropi i svetu, a naša struka primenjuje upravo sve savremene protokole.

"Moram da kažem da je to jako osetljivo pitanje, zato što, kada neko boluje od neke teške bolesti, a naročito kada je dete u pitanju, a ovde su najčeće deca u pitanju, naravno da ne možemo da razmišljamo potpuno trezveno kao u nekoj drugoj situaciji. Svi misle da je svaki sekund dragocen, što u nekim slučajima jeste, ali u mnogima i nije, i onda je lakše tako da se pusti SMS poruka. Neretko se dešava da to urade sami prijatelji, poznanici, rodbina, a da sam pacijent ili njegova najbliža porodica kada je u pitanju dete i ne zna o tome. Tako da je meni zaista žao da mi nekada saznajemo o tim pacijentima iz novina, a da se niko nije obratio Republičkom fondu. Još jednom ću da apelujem da je potrebno da se obrate državi, da se obrate Republičkom fondu, tu će dobiti sigurno, i ako budu odbijeni, sve prave i tačne informacije. I tu nije njihov kraj. Ukoliko budu odbijeni od strane komisije RFZO, iznad toga postoji i poseban fond Ministarstva zdravlja, koji je takođe predsednik Vučić 2014. godine formirao, koji ima širi pravilnik, šira prava, i mogu da odobre lečenje. Dakle, nije kraj. I zato pri svakoj pomisli da puste SMS, da prikupljaju, mogu da se obrate državi. Nikada predmeti ne stoje u Republičkom fondu, oni u roku od 7 dana budu završeni i odgovoreni, a kada su hitni slučajevi, u roku od 24 sata", napomenula je naša sagovornica.

Kada je u pitanju skupljanje novca putem SMS poruka direktorka RFZO upozorila je na još jedan veoma važan problem, koji je takođe i veoma skup.

"Često nemaju transport, pa onda naknadno dolaze u fond ili ih mi zovemo, kada saznamo iz novina. Neretko se dešava da pacijenti ne mogu da idu običnim letom, već moraju da idu specijalnim letom. Republički fond ima ugovor sa aviokompanijom vlade Republike Srbije, tako da su nam dostupni avioni vlade ili, ukoliko su teški slučajevi, onda imamo specijalne letove koji nisu jeftini, koji koštaju oko 300 do 400 hiljada dolara, jer postoji samo par kompanija koji imaju te specijalne avione i to sve pokriva država. Kada su u pitanju deca ili teški pacijenti, mi odobravamo takođe i plaćenog pratioca", zaključuje Škodrić.

Dečija transplatacija i lečenje dece u inostrastvu

Škodrić je za Telegraf.rs otkrila da je Srbija u jednom momentu zaista bila očajna zbog odbijanja transplatacija jer nemamo razmenu organa, a onda je, zahvaljujući prijateljstvu predsednika Vučića i Orbana, Mađarsku izašla u susret.

"Tako je već do sada par pacijenata upućeno, jednom je uspešno završena transplantacija pluća koji je inače pacijent sa cističnom fibrozom i koji je već u tom stadijumu da terapija ne može da mu pomogne inovativno, već mora transplantacija", priča direktorka.

Kada su pitanju o deca, od početka 2024. godine, za ovih pet meseci urađene su tri transplantacije, jetre, srca i koštane srži.

"Jednom detetu je urađena transplantacija jetre u Italiji, jednom srca u Hrvatskoj i imamo dete kojem je urađena transplantacija koštane srži u Londonu. To je jedan kompleksan slučaj, jer kada je u pitanju koštana srž tu smo najviše odmakli u Srbiji za transplantaciju, ali kompleksni, dakle teški slučajevi moraju da se šalju u inostranstvo", objašanjava profesorka.

U 2023. godini o trošku države je upućeno 15 dece radi transplantacije organa u inostranstvo, a kako ističe, zaista smo se značajno pokrenuli u poslednje dve godine po ovom pitanju.

"Posle Covid-a je postojao ogroman problem, imali smo utisak gotovo da je sve stalo, ali smo se pokrenuli, da li je dovoljno, daleko od toga, moramo na tome intenzivno da radimo", poručila je direktorka RFZO.

U periodu od 2013. do 2023. godine 5.170 dece poslato je u inostranstvo na lečenje, a kako je uporedila Škodrić, taj broj je 12 puta veći od onog u periodu od 2008. do 2012.

"Od 2008. do 2012, pre 2008. nismo imali transparentne podatke tako da ne mogu da vam kažem koliko je bilo do 2008, upućeno je samo 440 dece. Dakle, 12 puta više od 2013. godine do 2023. nego do 2013. Opet to sve zahvaljujući finansijskim efektima, evo primera radi, finansijska sredstva za lečenje dece u inostranstvu u periodu 2008. do 2012. bilo je izdvojeno 592 miliona dinara, dok u periodu od 2013. do 2023. 4 milijarde dinara, dakle 7 puta više", objasnila je ona.

Kada se radi o dijagnostici retkih bolesti ona se isključivo postavlja genetskim analizama. Do skoro u Srbiji nije bila dostupna savremena genetska analiza, međutim od 2021. godine, kako ističe Škodrić, počelo je njeno uvođenje i sada su dostupne gotovo sve savremene analize.

"Prošle godine Republički fond potpisao je ugovor sa Institutom za molekularnu genetiku, tako da se kod nas radi čak analiza čitavog egzoma od 25.000 gena i postoji samo mali broj genetskih analiza koje se ne rade ili ne rade jednako kvalitetno kao u inostranstvu i njih šaljemo  i to takođe plaćamo", priča ona.

Takođe, postoje određeni tumori, kako dijagnostika tako i lečenje operativno, za koje u poslednje vreme sve više postoje zahtevi za lečenje dece, kao i posebna vrsta epilepsije koji se leče u inostranstvu.

"Kada su u pitanju odrasli, to su opet na prvom mestu isključivo transplantacija, a onda posle transplantacije neke kardiohirurške intervencije i naravno sporadični slučajevi. Iz svake bolesti vi imate uvek, naravno retko, ali može da se desi toliko kompleksan, složen slučaj, da je procena onda da je bolje da se pošalje u referentni centar gde imaju ili više iskustva ili se primenjuje neka specijalna tehnika", zaključuje profesorka.

Prevencija i lečenje maligniteta u Srbiji

Kako Škodrić navodi, da bismo smanjili incidencu i smrtne ishode za malignitet u Srbiji potrebne su tri stvari: rana dijagnostika, rana o dostupna savremena terapija i redovne kontrole.

"Naravno sve počinje od rane dijagnostike, jer lek čeka pacijenta, ali pacijent mora da dođe na ranu dijagnostiku. Ja uvek pričam da kada neko kaže u Americi su najdostupniji savremeni lekovi, da, ali u Americi koliko god imate zdravstveno osiguranje, ne obavezno, državno, mnogi imaju dodatno osiguranje, pa različite sad pakete. Čak i onaj sa najvišim nivoom paketa svog dodatnog osiguranja neće dobiti inovativni lek ukoliko se nije javljao redovno na preventivne preglede, kontrole i tako dalje. I to je ono što definitivno moramo da promenimo. Dakle, kod nas, u našoj zemlji je problem kasnog otkrivanja", priča Škodrić.

Do kasnog otkrivanja najčešće dolazi zbog kasnog javljanja pacijenta, iako u ustanovama, kako tvrdi naša sagovornica, ima dovoljno i aparata i kapacieteta.

"Ono na čemu se intenzivno radi, to jeste problem kadra, ali hajmo da krenemo prvo od redovnog javljanja pacijenata. Još uvek sav novac koji RFZO daje bolnicama za preventivne preglede nije iskorišćen. Naravno, to je na prvom mestu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i to je dokaz koliko se pacijenti kasno javljaju. Mi sve više uvodimo čak savremeniji skrininga iz ranog otkrivanja", otkriva Škodrić.

U domovima udravlja sad postoje i testovi za rano otkrivanje karcinoma kolona, pa pacijenti ne moraju više da se muče.

"Znate, svi su bežali od onih teških pregleda, kolonoskopija, nisu prijatni svakako, ali nekima je rađeno s anestezijom, nekima bez, tako da su se naravno svi sklanjali, a znamo da su preporučeni od 45.-50. godine", kazala je ona.

Takođe, dostupni su i testovi za rano otkrivanje karcinoma grlića materice, a u pojedinim domovima zdravlja je već sad dostupna HPV tipizacija. Gotovo svaki poseduje i mamograf što je zlatni standard za dijagnostiku karcinoma dojke.

"Vidimo da je za najčešće malignitete dostupna rana dijagnostika. Za sve njih postoji savremena terapija. Nažalost, kolorektalni karcinom nije mnogo odmakao, ni u svetu. To je nešto što ja stalno pitam. I za karcinom kolona, karcinom pankrasa, karcinom želuca, da li izlaze inovativne terapije, međutim još uvek za te karcinome nisu i onda je iz tog razloga još važnija rana dijagnostika, kako bi ti pacijenti bili kandidati za operaciju. Ako nisu kandidati za operaciju, onda nema za njih ni terapije. Dakle, to je sve dokaz koliko je važna prevencija za sve te maligne bolesti", napomenula je direktorka.

Pre dve godine o trošku države uvedena je HPV vakcina, kao prvi inovativni lek za prevenciju, i to prevenciju karcinoma grlića materice.

"Uobičajeno se inovativni lekovi stavljaju za bolesti, ali država Srbija odlučila je da i za prevenciju uvede inovativni lek o trošku države za sve dečake i devojčice u godišnjoj dobi od 9 do 19 godina. Mi smo tu dali najšira prava kao država. Neke države uvode samo za devojčice, zato što je češći razvoj karcinoma kod žena, neke države su uvele za kraći vremenski period. Mi smo zaista dali najšira moguća prava", zaključila je profesorka.

Međutim, kako je otkrila naša sagovornica, i pored toga odziv je jako mali. Prema poslednjim podacima samo 6% onih koji imaju pravo da se vakcinišu o trošku države se vakcinisalo, a da bi se karcinom grlića materice iskorenio do 2030. godine, neophodno je da se vakciniše 90 odsto populacije koje treba da bude vakcinisano.

"Na tome moramo intenzivno da radimo kao i na svim drugim prevencijama, a samo da kažem da je u stvari prognoza u svim zemljama koje su uvele HPV vakcinaciju, a za koju je dobar odziv, to znači da je 90 posto vakcinisano populacije koje treba da bude vakcinisano, karcinom grlića materice bi trebao da bude iskorenjen do 2030. godine. Mi se plašimo da ne dobijemo malignu bolest za koju nema leka, nema nikakve terapije, a onda imate u zemlji dostupnu terapiju, znamo za koji malignitet, pa hajmo bar to da rešimo", ističe ona.

Kada je u pitanju vakcina HPV, to je jedna od najbezbednijih i najefikasnijih, objašnjava Škodrić, a to je potvrdila i Svetska zdravstvena organizacija.

"Ona se primenjivala već svuda u svetu 15 godina, a mi kao Republički fond koji sprovodimo nabavku, sprovodili smo za najkvalitetniju, to je devetovalentna vakcina", otkrila je naša sagovornica.

Budući planovi RFZO

Pričajući o narednim planovima RFZO, Sanja Radojević Škodrić napominje da je veoma važno raditi na strategiji održavanja prvo redovnog finansiranja terpaija, a onda i kontinuiranog stavljanja inovativnih lekova, kao što je, kako kaže, predsednik i stavio u planu za "Skok u budućnost do 2027".

"Kada stavite jednom inovativni lek, ne možete da se opustite, zato što svake sledeće godine su potrebna još veća finansijska sredstva, a pacijent kada je krenuo da prima tu terapiju, naravno, nešto što bi moglo najgore da se desi, što mi ne želimo, jeste da ne dobija tu terapiju. Dakle, jako je važno da radimo na strategiji održavanja prvo redovnog finansiranja terapija, nastavlja se kontinuirano stavljanje inovativnih lekova, kao što je predsednik i stavio u planu za skok u budućnost do 2027. Da do tada stavimo sve inovativne lekove i da ne sme da se desi da Srbija nema neki inovativni lek koji ima, naravno, u zemljama regiona, naravno, ne možemo se takmičiti sa jednom Amerikom, ali sa zemljama u regionu da", ističe direktorka RFZO.

Dodaje i da je, takođe, od velike važnosti da se napravi tačan registar retkih bolesti, odnosno koliko imamo obolelih od retkih bolesti i koliko od koje bolesti, jer je onda mnogo lakše budžetiranje. Ipak, jedan od problema su i liste čekanja.

"Naravno, mi nismo jedina zemlja koja ima liste čekanja. Liste čekanja imaju najrazvijenije zemlje, ali dužina, odnosno vreme, koje se je na tim listama čekanja, mora da se skraćuje. Naročito za ortopedske operacije, koje su nakon Covid-a drastično povećane i to tačno u onim ustanovama koje, naravno, imaju stručni rejting, tamo gde su naši najveći stručnjaci", kazala je.

Ona navodi i da je prirodno da pacijenti žele da se operišu u tim ustanovama, ali da misli da treba da vratimo poverenje i u druge bolnice, gde imamo podjednako dobre stručnjake.

"To je upravo Republički fond pokazao, jer šta smo mi mogli da uradimo u okviru naše ingerencije? Mi smo od prošle godine upućivali pacijente sa Banjice ili Kliničkog centra gde duže čekaju u druge bolnice koje imaju više mesta, jer nisu toliko popularne. I mnogi pacijenti su prihvatili, ali i svi su gotovo operisani. Nije bilo nijedne komplikacije, svi su zadovoljni", priča Škodrić.

Ogroman pomak napravljen je i kod lista čekanja za kataraktu. Kako Škodrić otkriva, sa 17.000, za četiri meseca, lista čekanja smanjena je na 7.000 osiguranika.

"Republički fond je sklopio ugovor sa privatnicima, ali i pored toga su postale liste čekanja, zato što neki pacijenti naravno žele da se operišu isključivo u državnoj. Šta smo mi onda uradili? Ukinuli smo uslov da morate da budete mesec dana na listi čekanja u državnoj da biste se opredelili za privatnika, već pacijent kada dođe kod lekara, kada se konstatuje da treba da mu se uradi operacija, istog momenta može da bira da li želi kod privatnog ili kod državnog, pa čak i kasnije može da promeni tu odluku ukoliko ne bude operisan. I evo jednog fenomenalnog rezultata sa 17.000, mi smo smanjili za četiri meseca listu čekanja za 10.000, znači 7.000 osiguranika samo se trenutno nalazi na listi čekanja. Zašto se ovo dešavalo? Dešavalo se zato što pacijent kada ode kod lekara, on mu kaže morate da budete na listi čekanja mesec dana, pa tek onda možete da odete privatno da se operišete, o trošku države naravno. Desi se da pacijent ne ode posle mesec dana, zaboravi, ne shvati itd. i onda oni tako ostanu na listama čekanja", objašnjava profesorka.

Ona je dodala i da se državne ustanove povećavaju i ubrzavaju, te da su mnogi u međuvremenu dobili aparate i sredstva od RFZO kako bi do toga došlo i katarakta sada više nije problem.

"Treba da postoji lista čekanja, ali da bude upravo ovako kratka. I to sad treba da se dalje nastavi, da se uradi na ortopediji, što će se verovatno uraditi sa povećanjem kapaciteta i povećanjem broja sala", napomenula je.

Još jedan od budućih planova RFZO jeste i reforma zdravstvenog osiguranja i na tome se intenzivno radi.

"Reći ću samo da smo svi svesni da postoji naravno civilni, vojni i privatni zdravstveni sistem, koji rade nekako paralelno i ne u potpunosti integrisano, odnosno nisu integrisani dovoljno. I na tome moramo intenzivno da radimo. Prava nisu jednaka, različiti su pravilnici, zakoni, a mi moramo našem pacijentu, on je u stvari centar svega, da mu olakšamo maksimalno. Dovoljno je izazova, dovoljno je sve više bolesti, živimo u sve bržim vremenima i zato pacijentu moramo da učinimo i dostupnost i kvalitet jednak i zato ovi sistemi moraju što više da se integrišu", kazala je direktorka.

Iako RFZO, kako je rekla, već ima ugovore sa privatnicima za one bolesti za koje postoje liste čekanja, nema dovoljnog kapaciteta, a iz fonda razmišljaju o uvođenu drugih, međutim svi oni moraju da se prilagode finansijskim sredstvima Republičkog fonda.

"I zato kada pitaju zašto ne sklopite ugovor sa, na primer, privatnicima za ortopediju, odgovor je zato što oni nisu bili spremni da se prilagode onim finansijskim uslovima koje Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno država, nudi. Tako da ćemo i na tome intenzivno raditi, takođe menjaćemo modele ugovora za inovativne lekove kako bi još više inovativnih lekova mogli da stavimo za što manje finansijskih sredstava", zaključila je Škodrić.

(Telegraf.rs)